Грунтларнинг гранулометрик таркиби, ўрганиш усуллари, таснифлари


Грунтларнинг нам си\ими ва сув берувчанлиги



Download 49,49 Kb.
bet7/12
Sana28.05.2022
Hajmi49,49 Kb.
#613424
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
Грунтларнинг гранулометрик таркиби(1)

1.4.4. Грунтларнинг нам си\ими ва сув берувчанлиги

То\ жинсларининг маълум миқдордаги сувни си\дира олиш ва уни ўзида сақлай олиш хусусиятига нам си\ими дейилади.

Грунтнинг нам си\ими унда сақланиб турган сув о\ирлигининг жинснинг скелет о\ирлигига нисбати ёки сув ҳажмининг жинснинг умумий \оваклигига нисбати билан ифодаланади. Бу миқдорлар 100 га кўпайтирилса нам си\ими фоиз билан ифодаланган бўлади.

Грунт қатламларида сақланган сувнинг миқдори ва ҳолатига кўра нам си\ими тўлиқ, капилляр ва максимал молекуляр бўлади.



Тўлиқ нам си\ими деб жинсдаги ҳамма \овакларнинг сув билан тўйинган ҳолидаги намлигини айтилади. Тўлиқ нам си\ими грунт суви жойлашган жинсларнинг сувли қатламларидагина бўлиши мумкин. Тўла нам си\имининг миқдори то\ жинсининг умумий \оваклигига тенг бўлади.

Капилляр нам си\ими. Грунтларда ушланиб қолган капилляр нам си\ими деб аталади. У грунт сувларининг ётиш ҳолатига, жинснинг гранулометрик таркибига, \оваклигига бо\лиқдир. Механик таркиби бир хил то\ жинсларида капилляр хошия (кайма) доирасида капилляр намнинг миқдори грунт сувлари юзасидан капилляр хошия чегараси томон кўтарилган сари камая боради. То\ жинсларининг зарралари юзасига сингдирилган (адсорбцияланган) сувнинг максимал миқдорига максимал молекуляр нам си\ими деб айтилади. Максимал молекуляр нам си\ими жинсларнинг минералогик ва гранулометрик таркибига бо\лиқ.

Грунтларнинг сув берувчанлиги сувга тўйинган жинснинг сув бериш қобилиятини унинг сув берувчанлиги деб аталади. То\ жинсининг сув берувчанлиги, сув берувчанлик коэффициенти билан ифодаланади. +умларнинг сув берувчанлиги тўла нам си\имдан максимал молекуляр нам си\имининг айирмасига тенг.

Грунтларнинг сув берувчанлиги унинг хилига, зарраларнинг катта-кичиклигига, ковакларни тўлдириб турган материал таркибига, \оваклилигига ва сувнинг ҳароратига бо\лиқ. Йирик донадор жинсларнинг сув берувчанлиги катта бўлиб, у зарралар кичрайган сари камайиб боради.

Муҳандислик-геологик қидирув ишлари асосан иморат ва иншоотларни қуриш лойихасини асослаш, қурилиш майдонларида юз берадиган муҳандислик-геологик ўзгаришларнинг содир бўлиш сабабларини ва юзага келадиган муаммоларни олдиндан ечиш ва тў\ри маълумотларни бериш билан шу\улланади. Бу ишларни бажаришдан асосий мақсад қурилиш майдонининг геологик, геоморфологик ва гидрогеологик шароитларини ва то\ жинсларининг таркиби, хоссалари ва ҳолатини ўрганишдир. Агар бирор майдонда иморат қуриш планлаштирилса, дастлаб ўша жойнинг геологик тузилиши, грунтларнинг хоссалари ўрганилади. Майдондаги грунтларнинг ҳар 1 см2 юзаси қанча юк кўтаришини аниқланади.





Download 49,49 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish