Халкаро хисоб-китоб шакллари


Очик хисоб варак буйича хисоб-китоблар



Download 136 Kb.
bet5/6
Sana24.02.2022
Hajmi136 Kb.
#195205
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
xalqaro hisob kitob shakllari

Очик хисоб варак буйича хисоб-китоблар. Уларнинг мохияти товарлар олинганидан сунг импортёрнинг экспортёрга булган мунтазам туловларидадир. Жорий карздорлик суммасининг хисоби савдо буйича хамкорларнинг китобларида юритилади. Халкаро хисоб-китобларнинг ушбу шакли очик хисобварак буйича кредит билан богликдир. Очик хисобварак буйича карздорликни сундириш билан боглик хисоб-китоблар тартиби контрагентлар орасида тузилган келишув шартлари билан белгиланади. Одатда белгиланган муддатлардаги мунтазам туловлар кузда тутилади (товар етазиб берилганидан сунг ёки ойни бошида ёки охирида импортёр томонидан товарлар кайта сотиб булинганидан сунг). Хисоб-китобларнинг солиштирма текшируви амалга оширилганидан сунг, очик хисобварак буйича карздорликнинг якуний сундирилиши банклар оркали, одатда банк утказмаси ёки чекидан фойдаланган холда, амалга оширилади. Шу сабабли, банк статистикаси очик хисобварак буйича хисоб–китобларни куп холатларда банк утказмалари сифатида хисобга олади.
Очик хисобварак куйидаги шахслар орасидаги хисоб-китобларда ишлатилади: анъанавий савдо алокалари билан боглик фирмалар орасида; товарлар экспорти юзасидан Трансмиллий корпорация ва унинг хориж филиаллари орасида; экспортёр ва брокер фирмаси орасида; экспортёр иштирокидаги аралашма фирмалар орасида; омбордан сотишга мулжалланган, консигнацияга жунатилаётган товарларга. Товарларни мунтазам етказиб бериш холатларида, узок муддатли самарали хамкорликнинг узаро ишонч билан куллаб-кувватланиши хамда сотиб олувчи – нуфузли фирма булган шароитда, одатда, очик хисобварак буйича хисоб-китоблар кулланилади. Мазкур хисоб-китоб шаклига хос булган хусусиятли тарафлардан бири шундаки, товарлар пуллар харакатига нисбатан тезрок харакатланади. Хисоб-китоблар тижорат кредити билан боглик булган холда, товар етказиб бериш жараёнидан ажратилган хамда ушбу холатда экспортёр одатда импортёрни кредитлайди. Агар, контрагентлар орасида товарлар узаро етказиб берилса (бир-биридан сотиб олса) ва хисоб-китоблар товар етказиб берилганидан сунг очик хисоб варак буйича амалга оширилса, унда ушбу хисоб-китоблар контокоррент (ягона хисоб варак)да акс эттирилади, икки тарафлама кредитлаш ва узаро талаблар хисоби амалга оширилади.
Очик хисобварак буйича хисоб-китоблар импортёр учун нихоятда кулайдир. Чунки у, товарлар экспортёр томонидан етказиб берилганидан сунг хак тулайди ва фойдаланаётган кредит учун фоиз сифатида алохида хак туламайди, хамда етказиб берилмаган ёки кабул килинмаган товар учун хак тулаш хатаридан холис булади. Экспортёр учун эса ушбу хисоб-китоб шакли нисбатан манфаатли эмасдир. Чунки, ушбу хисоб-китоб шакли туловни уз вактида амалга оширилишининг ишончли кафолатларига эга эмас, экспортёрнинг муомаладаги капитал харакати тезлигини пасайтиради ва айрим холатларда банк кредитига мурожаат этишга мажбур этади. Ушбу хисоб-китоб шаклидан бир томонлама фойдаланиш шароитида импортёр томонидан товарларга хак туламаслик хатари, экспортёр томонидан товарларни тулик етказиб бермасликнинг бунак туловларидаги хатарига ухшашдир.
Очик хисобварак буйича хисоб-китоб шакли асосан тарафлар орасида узаро ишонч мавжуд булган хамда контрагентлар навбатма-навбат сотувчи ва сотиб олувчи ролида майдонга чикаётган холатларда кулланилади. Бир томонлама хисоб-китобларда очик хисоб варак буйича хисоб-китоблар камдан-кам кулланилади.
Экспорт хисобига олинган алмашинадиган валютадаги даромадлар хисоби юритиладиган “эскроу” махсус хисобварагини очиш тугрисидаги келишувдан баъзи холатларда фойдаланилади. Ушбу куринишдаги хисоб варакнинг мавжудлиги импортёрнинг тулов кобилиятига экспортёр ишончини оширади.
Бартер битимлари буйича хисоб-китоблар (жахон товар алмашувининг 10-15%) умумкабул килинган шаклларда (очик хисоб-варак, аккредитив ва бошкалар) амалга оширилади.

Download 136 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish