I bob. Buxoro xonligining XVIII asrda savdo-sotiq va pul munosabatlari


Foydalanilgan adabiyotlar ruyxati



Download 171,5 Kb.
bet7/7
Sana17.07.2022
Hajmi171,5 Kb.
#817330
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
kurs

Foydalanilgan adabiyotlar ruyxati

  1. Каримов И.А. тарихий хотирасиз келажак йўқ. Т.1998

  2. Каримов И.А. Биз келажагимизни ўз қўлимиз билан қурамиз. Т.7.-Тошкент. Ўзбекистон, 1999.-Б.132-133

  3. Каримов И.А. Биздан озод ва обод ватан қолсин. Т.2. –Т., -Ўзбекистон 1996

  4. Каримов И.А. Юксак маънавият -енгилмас куч. Т.2008

  5. Антоний Женкинсон 1558 йилда Моквага Лондон савдо компаниясининг вакили сифатида ташриф буюрган, ҳамда Россия подшоси Иван IVнинг ёрлиғи билан Хива ва Бухорога келган эди: Дженкинсон Антоний. Путешествие в Среднюю Азию в 1558 —1560 гг. //Английские путешественники в Московском государстве в ХУ1 веке. /Пер. с англ. Ю.В.Готье. М.: ОГИЗ. 1937.

  6. Соколов Ю.А. К вопросу о причинах провала английских устремлений в Восточную Европу, Среднюю Азию и Персию (ХУ1 — XVII вв.) //Трудi САГУ. Вьш. 68. 1955. с. 17.

  7. Жуковский С. В. Сношения России с Бухарой и Хивой за последнее трехсосотлетие. Пг., 1915.

  8. А.Зиё. Ўзбек давлатчилиги тарихи: (энг қадимги даврдан Россия босқинига қадар). Тошкент. “Шарқ”. 2001

  9. Валиева Д. Бухоро-Эрон алоқалари тарихига доир. //Шарқшунослик.-Тошкент.1997. № 8 Б-132-140

  10. Маннонов Б. Ўзбек дипломатияси тарихи. – Тошкент: ЖИДУ, 2003

  11. Маннонов Б. Ўзбек дипломатияси тарихи муаммолари // Шарқшунослик. – Тошкент. 1993 № 4.Б120-131

  12. Раджабов Қ. Бухорога қизил армия босқини ва унга қарши кураш.Т.2002.

  13. Раҳмонқулова З. XIX асрда Ўрта Осиё диплошматияси. Жамият ва бошқарув. –Тошкент 2003 №. 1 Б-67-68

  14. Муқимов З. Амир Шоҳмурод ислоҳатлари //Ҳаёт ва қонун. –Тошкент.1995. № 2-3. Б-27-29

  15. И.Г.Георги. Описание всех в Российском государстве обитающих народов, так же их житейских обрядов, вер, обiкновений, жилищ, одежд и прочих достопамятностей.//Пер. с нем.Ч.2. СПб.,1776. С. 66.

  16. Ефремов Ф. Девятилетнее странствование. М.: Гос изд-во геогр.лит., 1950.

  17. Борнс А. Путешествие в Бухару. Ч.1. М., 1848.

  18. Мейендорф Е.К. Путешествие из Оренбурга в Бухару. М.: Наука, 1975.

  19. Ханiков Н.В. Описание Бухарского ханства. СПб., 1843.

  20. Залесов Н. Посольство в Хиву подполковника Данилевского в 1842 году //Военнiй сборник. Пг., 1861. № 11


1 Каримов И.А. Биз келажагимизни ўз қўлимиз билан қурамиз. Т.7.-Тошкент. Ўзбекистон, 1999.-Б.132-133

2 Ўша асар. –Б. 134.

3Мейендорф Е.К. Путешествие из Оренбурга в Бухару. М.: Наука, 1975.

4Антоний Женкинсон 1558 йилда Моквага Лондон савдо компаниясининг вакили сифатида ташриф буюрган, ҳамда Россия подшоси Иван IVнинг ёрлиғи билан Хива ва Бухорога келган эди: Дженкинсон Антоний. Путешествие в Среднюю Азию в 1558 —1560 гг. //Английские путешественники в Московском государстве в ХУ1 веке. /Пер. с англ. Ю.В.Готье. М.: ОГИЗ. 1937.

5 Соколов Ю.А. К вопросу о причинах провала английских устремлений в Восточную Европу, Среднюю Азию и Персию (ХУ1 — XVII вв.) //Труды САГУ. Вьш. 68. 1955. с. 17.

6 Жуковский С. В. Сношения России с Бухарой и Хивой за последнее трехсосотлетие. Пг., 1915.

7И.Г.Георги. Описание всех в Российском государстве обитающих народов, так же их житейских обрядов, вер, обыкновений, жилищ, одежд и прочих достопамятностей.//Пер. с нем.Ч.2. СПб.,1776. С. 66.

8Ефремов Ф. Девятилетнее странствование. М.: Гос изд-во геогр.лит., 1950.

9Борнс А. Путешествие в Бухару. Ч.1. М., 1848.

10Ханыков Н.В. Описание Бухарского ханства. СПб., 1843.

11Валиева Д. Бухоро-Эрон алоқалари тарихига доир. //Шарқшунослик.-Тошкент.1997. № 8 Б-132-140

12Маннонов Б. Ўзбек дипломатияси тарихи. – Тошкент: ЖИДУ, 2003 Маннонов Б. Ўзбек дипломатияси тарихи муаммолари // Шарқшунослик. – Тошкент. 1993 № 4.Б120-131

13Раджабов Қ. Бухорога қизил армия босқини ва унга қарши кураш.Т.2002.

14Раҳмонқулова З. XIX асрда Ўрта Осиё диплошматияси. Жамият ва бошқарув. –Тошкент 2003 №. 1 Б-67-68

15Муқимов З. Амир Шоҳмурод ислоҳатлари //Ҳаёт ва қонун. –Тошкент.1995. № 2-3. Б-27-29

1 Соймонов Ф.И. О торгах за Каспийское море древних, средних и новейших времен; выписано из журнала Его Превосходительства Господина Тайного Советника сенатора и ордена Святого Александра Кавалера Федора Ивановича Соймонова, и из внесенных во оной дополнений Академии Наук Конференц – Секретаря, Профессора Истории и Историографа, Г.Ф.Миллера. М., 1765. С.26-27 .

2 Соловьев О.Ф. Из истории русско-индийских связей. М.: Соцэкгиз.1958. С.31.

3 Қаранг: Посланник Петра 1 на Востоке: Посольство Флорио Беневени в Персию и Бухару в 1718-1725 годах. М.: Наука. 1986.

4 Попов А. Сношения России с Хивою и Бухарою при Петре Великом //Записки Императорского Русского Географического общества. Кн.:1Х. СПб., 1853. С.34.

1 Попов А. Ўша асар. 65 б.

2 Қаранг: Усманов М.А. Записки Исмаила Бекмухамедова о его путешествии в Индию //Ближний и Средний Восток: Сб.статей. М.: Наука, 1967.

3 Проект обер-секретаря Ивана Кирилова об удержании в русском подданстве киргиз и способах управления ими //Добросмыслов А.И. Материалы по истории России: Сборник указов и других документов, касающихся управления и устройства Оренбургского края. Т.1. Оренбург, 1900. С.13.

16 Матвиевский П.Е. Ўша асар. 109 б.; Вельяминов-Зернов В.В. Исторические известия о киргиз-кайсаках и сношениях России с Среднею Азиею со времены кончины Абул-Хайр хана (1748-1765 гг.). Т.!. Уфа, 1853.С.69-70.

17 Ўша жойда. 827 б.

18 Вельяминов-Зернов В.В. Исторические известия о киргиз-кайсаках и сношениях России со Среднею Азиею со времени кончины Абул-Хайр хана (1748-1765).Т. 1-2. Уфа, 1853-1855.

1 Вельяминов-Зернов В.В. Ўша асар. Т. I. 23 б.

3 И.Г.Георги. Описание всех в Российском государстве обитающих народов, так же их житейских обрядов, вер, обыкновений, жилищ, одежд и прочих достопамятностей.//Пер. с нем.Ч.2. СПб.,1776. С. 66.

1 Ефремов Ф. Девятилетнее странствование. М.: Гос изд-во геогр.лит., 1950. С. 26,.30-32 .

2 Чулков М. Историческое описание Российской коммерции при всех портах и границах от древних времен до ныне настоящаго и при всех преимущественных узаконений по оной государя Императора Петра Великаго и ныне благополучно царствующей Государыни Императрицы Екатерины Великия. Т.2. Кн.: 3. М., 1785. С.27.

3 Чулков М. Ўша асар. Т.2. Кн.:2. М., 1785. 357 б.

4 Бурнашев Т.С. Путешествие от Сибирской линии до города Бухары в 1794 и обратно в 1795 году //Сибирский вестник. СПб., 1818. ч.П-Ш.

1 Бурнашев Т.С. Путешествие от Сибирской линии до города Бухары в 1794 и обратно в 1795 году //Сибирский вестник. СПб., 1818. ч.Ш. С.120.

2 Амиров Г. Странствование Габайдуллы Амирова по Азии //Азиатский вестник. СПб., 1825. № 1-6. С.110.

2 Мейендорф Е.К. Путешествие из Оренбурга в Бухару. М.: Наука, 1975. С.100.

3 Ханыков Н.В. Описание Бухарского ханства. СПб., 1843. С.88-89.

4 Мейендорф Е.К. Путешествие из Оренбурга в Бухару. М.: Наука, 1975. С.42.

3 Эверсман Э. Reise von Orenburg nach Buchara. Berlin. 1823.

6 Будрин. Ўша асар. 30 б.

1 Новейшее описание Великой Бухарии //Азиатский вестник. СПб., 1825. № 1-6.

2 Рейснер И.М. Развитие феодализма и образование государства у афганцев. М.: Изд-во АН СССР, 1954. С.66.

4 Борнс А. Путешествие в Бухару. Ч.Ш. С.558.

3 Ханыков Н.В. Ўша асар. С.175.

1 Залесов Н. Посольство в Хиву подполковника Данилевского в 1842 году //Военный сборник. Пг., 1861. № 11.С. 59.

Download 171,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish