Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


 3 .1 .5 . Чакалокни кутиб олиш ва унинг



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet153/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

1 3 .1 .5 . Чакалокни кутиб олиш ва унинг 
парваришига булган талаблар
Я нги дунёга келган мехмон — чакалокни кутиб олиш , 
уни бу ëpyF дунё ва оилавий ш ароитга м ослаш тириш , пар- 
вариш и, усиб-улгайиш ини таъминлаш хар бир ота-онадан 
анчагина билим , малака ва масъулият талаб килади. Одат­
да, хаётда бу хурсандчилик анча ш ош м а-ш ош арли к билан 
чакалокнинг соглиги, о н ан и н г салом атлигини тиклаш нук- 
таи назари дан эМас, б алк и , ху р сан дч и л и к н ати ж асидаги
энтики ш ва эхтирослар таъсирида ниш онланади.
Б и з эса бу иш да анча б о с и к були ш н и , эн ди ги олдда 
турган вазиф алар — уйда ч ак ал о к ва он а учун ш ароитни 
яхш илаш , уларнинг парвариш и учун зарур булган нарса-
290


ларни гамлашдан бошлаш керак, деб \исоблайм из. Бу \оди са- 
ни ниш онлаш учун эса ортикча дабдаба ва туй-тантаналарни 
режалаштиришга ш ош илмаслик керак. Ёш онанинг ме^мон 
кутишга ундаши ва *али саломатлиги тула тикланмаганидан 
бирор-бир дарднинг кузиаши, чацалок, парвариш ининг суса- 
йиш и, уйга хдр хил одамларнинг келиб-кетиш идан уйда ка- 
саллик таркдтувчи турли вирус ва м икробларнинг купайиб 
кетиши, бола парвариш кдлинаётган ш ароитнинг ёмонлашу- 
ви каби муаммолар келиб ч и киш и мумкин.
Чак,алок,нинг парвариш и ва о н ан и н г салом атлигини кдй- 
та ти клаш учун лозим булган баъзи би р талабларга амал 
К.ИЛИШ
лозим .
— Ч акдлок организм и н и н г узига хослиги, унинг усиб, 
р и вож лан и ш и д аги м у \и м а н а то м и к , ф и зи о л о ги к , п си хо ­
л о ги к курсаткичлар ва туккан а ё л н и н г парвари ш и \а м д а
салом атлигини тиклаш билан боглик, талаблар какидаги би- 
лим ва туш унчаларни м уста^кам лаш , кундалик турмуш да 
уларга риоя кдлиш . Бу хдкдаги билим ларни ота-он а, бола 
парвариш ига багиш ланган китоблардан, акуш ер-гинеколог 
\ам д а болалар врачи билан булган су \б ат ва м асла\атлардан 
олиш и м умкин. О лдиндан болан и н г парвариш и учун зарур 
нарсалар — сочик,, таглик, чойш аб, чумилтириш учун ван- 
нача, махсус совун, овкдт цдиш лари, вазелин, пудра, зе­
лён ка, болалар дори кутиси, она учун етарли микдорда сал ­
ф етка ва албатта ювилиб дазмолланган чойш аблар тайёрлаб 
куй ил га н булиш и керак.
— Чак,алок,ни ва онани туф укхон адан уйга келтириш - 
дан олдин *ам анчагина тайёргарликлар курилади. Б и ри н - 
чидан, чакдлок, ва она учун ал о \и д а хона тайёрланиш и ке­
рак. Бу хона ёруг, куёш туш адиган, улар келиш идан олдин 
ю вилиб, артилиб, шамоллатилган булиш и керак. Бу хонада 
купчилик булиб утириш , бош кд болаларни ки ри ти ш , ов- 
катланиш ва шу кабилар ман килинади. Хона кароратининг 
м уътадиллиги, к аво с и н и н г то зал и ги , ш о в к и н -с у р о н н и н г
булмаслиги асосий гигиеник талаблардан \и соблан ади .
— Чакалок,нинг биринчи \аф та с и , биринчи ойи ва бир 
ёш га етгунча булган даврда болалар врачининг ёрдами ва
291


маслахати куп керак булади. Ш унинг учун участка болалар 
црачи ёки узаро келиш илган бош кд бир болалар врачининг 
иш ва уй телеф онлари, м анзилини ёзиб куйиш , бола пар- 
вариш ида у билан бамаслахат иш килиш тавсия этилади. 
Ч акд лохн и н г безовта булиш сабаблари н и хар доим куза- 
ти ш ва у р ган и ш к е р а к бу л ад и . Ш у н и н гд ек , ч а к а л о к н и
йургаклаш , чумилтириш , остини ю виш , ки й и н ти ри ш , бе- 
ш и кка белаш каби кундалик килинадиган иш ларни яхши 
у зл аш ти р и б ол и ш кер ак. Ш ахсан у зи н ги зд а э м л а ш н и н г
ахам ияти ва муддатлари, болаларда ку п р ок учраш и м ум ­
кин булган — том ок, кулок, н аф ас й уллари н и н г ш ам ол- 
лаш лари, ичнинг бузилиш и (диспепсия) ва шулар каби ка- 
салл и кл ари , кизамик,, ки зи л ч а, кукйутал, п арати т, чечак 
каби юкумли касалликлар хакида тушунча хосил килинг.
— Бола парвариш ида 
к д й н о н а л а р н и н г
и м кон и ятлари - 
дан )финли ф ойдаланиш га харакат килинг. Ч унки уларнинг 
бу сохада анча малакалари ш аклланган булади. Л еки н улар- 
даги баъзи бир зарарли удум ва одатлар булиши м ум кинли- 
ги, уларни к>ф-курона куллаш га харакатлар булиш и хам 
эсингиздан чикмасин. Бундай холларда одоб доирасида ф икр 
билди ри ш н и унутманг.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish