Икки ракатли суннат намозлари укиш тартиби: Каъба томонга юзланиб «Бомдод (ёки пешин, шом, хуфтон) намозининг икки ракат суннатини холис Аллох учун укишга ният килдим»


Аёл киши уйчи кийимда намоз укиши



Download 173 Kb.
bet3/5
Sana02.03.2022
Hajmi173 Kb.
#478032
1   2   3   4   5
Bog'liq
Намоз укиш тартиби аёллар учун

Аёл киши уйчи кийимда намоз укиши
Бисмиллахир рохманир рохийм
Аллохнинг Узигагина хамдлар, Унинг пайгамбари Мухаммад ибн Абдуллохга, у зотнинг оиласи ва сахобаларига салавоту саломлар булсин.
Сунг …
Бугунги кунда купчилик аёлларни намоз укишганида уйчи кийим, иштон, лозим, халат ёки шу каби тор, калта кийимларда намоз укиётганларини гувохи буламиз. Бундай кийимларда укилган намоз кабул буладими ёки йукми деган савол купчилик мусулмонларни, хусусан муслима опа-сингилларимизни кизиктирса ажаб эмас.
Аввало шуни эслаб утишимиз лозимки, Аллох таоло намоз укишга тараддуд кураётганларга зийнатланишини амр килди. Аллох таоло айтади:
«Эй Одам болалари, хар бир сажда чогида зийнатланингиз, хамда (хохлаганингизча) еб-ичаверинглар, факат исроф килманглар. Зотан, У исроф килгувчи кимсаларни севмас» (Аъроф: 31).
Шундай килиб, кимки намоз укимокчи булса, ушанга намоз учун зийнатланиши буюрилган. Купчилик мусулмонлар эса ушбу буйрукка хилоф равишда тунги пижамасида ёки иш кийимида намоз укийди ва узини намоз учун зийнатламайди. Аллох эса гузалдир ва гузалликни яхши куради.
Уламоларнинг фикрича зийнатланишликнинг энг оз микдори, бу авратни ёпишликдир. Шундан келиб чикиб улар айтишдики, авратни ёпиш намозни кабул булишидаги мухим шартларидан бири хисобланади. Кимки авратини ёпмаса, намози кабул булмайди.
Уларнинг «авратни ёпиш» деган сузларидан шу нарса тушуниладики, авратни ёпишлик фарз ва бунда нимадан фойдаланилганликнинг фарки йук. Бу холатда намоз раво булади, хатто аврат шаклини билинтириб турадиган кийим булса хам.
Бу турли мазхаб уламолари баён килган хакикатдир. Куйида айтилган сузларга баъзи шархларни келтирамиз.
1 – Ханафий мазхаби:
«Ад-Дур ал-Мухтор» (2/84)да айтилади: «Агар у тор ва тана шаклини билинтириб туришининг фарки йук». Иктибос тугади. Яъни, бу ерда намозда кийиладиган кийим назарда тутилган.
Ибн Обидийн рохимахуллох узининг «ад-Дур ал-Мухтор»га килган шархида деди: ««Агар у тана шаклини билинтириб туришининг фарки йук» ибораси шуни англатадики, агар ушбу кийим думбага ёпишиб турса деганидир. Бирок агар кийим калин булса ва унинг ортидан тер рангини ажратиб булмаса, шунингдек агар у тана аъзоларига ёпишиб турса ва унинг шаклини тана аъзолари куриниб тургандек курсатиб турса – хатто шундай булса хам бу намоз раво булмайди дегани эмас. Чунки аврат хали хам ёпилиб турибди». Ибн Обидийндан иктибос тугади.

Download 173 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish