И=лим узгариши муаммолари ва уларни у=ув адабиётларида акс эттириш масалалари


Ўзбекитон кўллари ва сув омборлари



Download 18,58 Mb.
bet4/4
Sana13.07.2022
Hajmi18,58 Mb.
#787222
1   2   3   4
Bog'liq
3-MAVZU

3. Ўзбекитон кўллари ва сув омборлари

  • Ўзбекистон Миллий энциклопедиясида келтирилишича Ўзбекистон ҳудудида умумий майдони 8785 км² ни ташкил этган 505 га яқин кўл бор. Кўлларнинг 95 фоизида сув юзаси майдони 1 км² дан кичик бўлиб, уларнинг майдони умумий майдонга нисбатан атиги 3 фоизни ташкил этади. Кўлларнинг Республика ҳудудида нотекис тақсимланиши, ўлчамлари уларнинг шаклланишига таъсир қиладиган асосий табиий омиллар (иқлим, рельеф, ернинг геологик тузилиши, дарёлар оқими ва инсон хўжалик фаолияти)нинг хилма-хиллиги натижасидир. Охирги 50 йил давомида текислик кўлларининг ҳосил бўлишига, улар сув режимининг шаклланишига антропоген омилларнинг таъсири кучли бўлди.
  • Умуман олганда, охирги йилларда табиий режимда тўйинадиган кўллар сонининг камайиши ва аксинча, суғориладиган деҳқончилик зоналари чеккаларида сув ҳавзаларининг янги тури – ирригация-ташлама кўлларнинг вужудга келиши кузатилмоқда (3-жадвал).
  • 3-жадвал
  • Ўзбекистон кўлларининг маъмурий ҳудудлар бўйича тақсимланиши
  • Вилоятлар
  • Сони
  • Майдони, км2
  • Сув ҳажми, км3
  • умумий
  • мах.
  • мин.
  • умумий
  • мах.
  • мин.
  • 27
  • 4131,7
  • 3000
  • 0,6
  • 296,85
  • 158,6
  • 0,28
  • Бухоро
  • 6
  • 587,31
  • 336
  • 17,51
  • 304,67
  • 183,2
  • 1,37
  • Жиззах
  • 1
  • 3508
  • 40360
  • Қашқадарё
  • 3
  • 12,67
  • 7,37
  • 2,5
  • 849,1
  • 765
  • 39,6
  • Навоий
  • 1
  • 37
  • 6
  • Сирдарё
  • 5
  • 5,81
  • 1,5
  • 0,41
  • 8,26
  • 3,0
  • 0,41
  • Сурхандарё
  • 6
  • 10,83
  • 10
  • 0,05
  • 31,87
  • 20,0
  • 0,05
  • Тошкент
  • 2
  • 5
  • 3
  • 2
  • 75
  • 45
  • 30
  • Хоразм
  • 41
  • 74,39
  • 20
  • 0,1
  • 116,009
  • 30
  • 0,17
  • Ҳаммаси
  • 73

4-жадвал Ўзбекистондаги сув омборлари

  • Сув омборлари
  • Дарёлар
  • Майдони км2
  • Ҳажми
  • млн. м3
  • Чуқурлиги, м
  • ўртача
  • максимал
  • Андижон
  • Қорадарё
  • -
  • 1900
  • -
  • -
  • Чордара
  • Сирдарё
  • 900
  • 5700
  • 7,9
  • 22
  • Қаёроққум
  • Сирдарё
  • 513
  • 3400
  • 8,2
  • 23
  • Чорвоқ
  • Чирчиқ
  • 40
  • 2010
  • 50,0
  • 162
  • Каттақўрғон
  • Зарафшон
  • 83,5
  • 845
  • 10,1
  • 28
  • Жанубий Сурхон
  • Сурхондарё
  • 65
  • 800
  • 12,3
  • 27
  • Чимқўрғон
  • Қашқадарё
  • 49,2
  • 450
  • 10,2
  • 30
  • Қуйимозор
  • Зарафшон
  • 16,2
  • 320
  • 17,3
  • 40,3
  • Пачкамар
  • Ғузордарё
  • 13,8
  • 260
  • -
  • 62,0
  • Каркидон
  • Исфайрамсой
  • 9,5
  • 218
  • -
  • 23
  • Учқизил
  • Сурхондарё
  • 10
  • 160
  • 16,0
  • 40,3
  • Косонсой
  • Косонсой
  • 5,6
  • 165
  • 17,7
  • 57,0
  • Жиззах
  • Сангзор
  • 12,7
  • 87
  • 7,0
  • 20,4
  • Туямўйин
  • Амударё
  • -
  • 7800,0
  • -
  • -
  • Туябўғиз
  • Оҳангарон
  • 185
  • 250
  • 11,2
  • 31,5
  • Ҳисорак
  • Оқсув
  • 84,5
  • 170
  • 74,0
  • 132,0
  • Номлари
  • Фойдаланишга топширилган ёки реконструкция қилинган йили
  • Узунлиги (км)
  • Суғориладиган майдон (минг га)
  • Занг
  • 1912
  • 64
  • 23,2
  • Далварзин
  • 1929-30
  • 46,4
  • 27
  • Нарпай
  • 1929-34
  • 54
  • 57
  • Пахтаарна
  • 1931
  • 27
  • 35
  • Қиличниёзбой
  • 1939-42
  • 72
  • 65,9
  • Қизкетган
  • 1935
  • 25
  • 70
  • Жан. Фарғона
  • 1940
  • 61,3
  • 59
  • Шим. Фарғона
  • 1940
  • 168,8
  • 66,1
  • Катта Фарғона
  • 1940
  • 203
  • 275,1
  • Тошсоқа
  • 1940
  • 145
  • 180,1
  • Эски Ангор
  • 1955
  • 50
  • 3
  • Жан. Мирзачўл
  • 1960
  • 227,3
  • 335,2
  • Аму-Қоракўл
  • 1963
  • 52
  • 45,2
  • Аму-Бухоро
  • 1963
  • 360
  • 350
  • Катта Андижон
  • 1969
  • 90,5
  • 77,5
  • 1970
  • 123,8
  • 28,3
  • Шимолий Мирзачўл
  • 1891-96
  • 70
  • 97,2
  • ЭЪТИБОРИНГИЗ
  • УЧУН
  • РАХМАТ

Download 18,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish