Жаҳон иқтисодиётини глобаллашуви ва бунда инвестицияларнинг ҳаракати


Ҳозирги пайтда инвестициялашнинг ўзига хос белгилари қуйидагилар саналади



Download 0,72 Mb.
bet8/9
Sana23.02.2022
Hajmi0,72 Mb.
#157374
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1chi topshiriq

Ҳозирги пайтда инвестициялашнинг ўзига хос белгилари қуйидагилар саналади:

Ҳозирги пайтда инвестициялашнинг ўзига хос белгилари қуйидагилар саналади:

  • фойдани қайта инвестициялаш ролининг кучайиши (айниқса, йирик корпоратциялар ичида):
  • инвестиция акцияларини давлат томонидан тартибга солишнинг эркинлаштирилиши.
  • Портфель инвестициялар тўғри инвестициялардан мақсадларига кўра фарқ қилади, яъни улар капитал қўйилган объектни назорат қилиш ҳуқуқини бермайди, фақатгина “портфель”даги сотиб олинган улушга мос равишда даромад олиш ҳуқуқини беради, фойда бу улуш халқаро амалиётда 10 фоиздан ошмайди.

Хорижда инвестиция қабул қилаётган ҳар бир мамлакатда уларнинг ўзигагина хос бўлган инвестицион муҳит мавжуд. Инвестицион муҳит – мамлакат иқтисодиётида хорижий инвестицияларнинг самарали айланиши учун зарур бўлган шарт-шароитлар мажмуасидир.

Хорижда инвестиция қабул қилаётган ҳар бир мамлакатда уларнинг ўзигагина хос бўлган инвестицион муҳит мавжуд. Инвестицион муҳит – мамлакат иқтисодиётида хорижий инвестицияларнинг самарали айланиши учун зарур бўлган шарт-шароитлар мажмуасидир.

Бу мажмуа ўз ичига қуйидаги асосий шартларни олади:

  • миллий иқтисодиётнинг умумий ҳолатини ифодаловчи кўрсаткичлар (ЯИМ ҳажми, ЯИМ нинг ўсиш суръатлари, инфляция ва, ишсизлик даражаси, ишчи кучи қиймати ва хоказолар).
  • инвестицияни рағбатлантириш бўйича давлат сиёсати (айниқса хўжалик амалиётига давлат аралашувининг табиати ва кўринишлари),
  • мавжуд хўжалик фаолияти қонунчилиги , энг аввало, инвестиция оқимларини тартибга солиш соҳасида.
  • мамлакатни халқаро ташкилотларда иштироки.

Кўрсатиб ўтилган оқимлардан келиб чиқсак, энг қулай инвестиция муҳити бозор иқтисодиёти ривожланган мамлакатларда мавжуд, зеро бу давлатларда “Халқаро инвестициялар учун тамоиллар” (1972 йилда Халқаро савдо палатаси томонидан тасдиқланган) ва “Капитал ҳаракатини эркинлаштириш модели ” (иқтисодий ҳамкорлик ва тараққиёт ташкилоти томонидан 1961 йилда қабул қилинган) каби асосий меъёрий ҳужжатларга амал қилинади.


Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish