Карши шахар 40- мактабнинг биология фани укитувчиси кадирова Зухранинг малака иши такдимоти



Download 256,36 Kb.
Sana12.07.2022
Hajmi256,36 Kb.
#780033
Bog'liq
Кадирова Зухра

Карши шахар 40- мактабнинг БИОЛОГИЯ ФАНИ УКИТУВЧИСИ Кадирова Зухранинг малака иши такдимоти

Мавзу: Замбуруглар дунёси мавзусини утиш методикаси

Мундарижа:

  • 1.Кириш
  • 2. Асосий кисм
  • 3. Замбуругларнинг турлари
  • 4.Замбуругларнинг купайиши

    5. Замбуругларнинг ахамияти

    6.Дарс ишланма

    7.Хулоса ва тавсиялар

    8.Фойдаланган адабиётлар ва интернет сайтлари

    9. Иловалар

Замбуруғлар классификацияси

  • Замбуруғлар классификацияси
  • Замбуруғлар бўлими тузилиши ва кўпайиш хусусиятларига асосан 7 синфга бўлинади.
  • 1. Хитридиомицетсимонлар - (Chytridiomycetes)
  • 2. Оомицетсимонлар - (Oоmycetes)
  • 3. Зигомицетсимонлар - (Zigomycetes)
  • 4. Аскомицетсимонлар -(Ascomycetes) (ёки халтачалик замбуруғлар)
  • 5. Базидиомицетсимонлар - (Basidiomycetes)
  • 6. Телиобазидиямицетсимонлар - (Teliobasidiomycetes)
  • 7. Номукаммал ёки такомиллашмаган замбуруғлар - (Fungi imperfecti)
  • Хитридиомицетсимонлар синфига жуда содд тузилишга эга бўлган, мицеллийсиз, вегетатив танаси “плазмодий” ёки мицеллийси бошланғич ҳолда бўлган қадимги микроскопик организмлар киради.
  • Кўпчилик вакиллари ўз ҳаётини сувда ўтказади ва зооспралар воситасида кўпаяди. Бу синф вакиллари асосан сувўталарида, сувли ёки нами кўп бўлган юксак ўсимликларда, ҳайвон қолдиқларида паразитлик қилади. Жинсиз кўпайиши битта ҳивчинли зооспоралар ёрдамида ўтади. Жинсий кўпайиши эса изогамия, гетерогамия ва оогамия типида боради. Бу синф учта қабилага бўлинади:
  • 1) Хитридиянамолар
  • 2) Бластокладияномолар
  • 3) Моноблефаридияномалар
  • Оомицетсимонлар синфи. Бу синфнинг 300 га яқин тури маълум бўлиб, яхши тараққий этган бир ҳужайрали, тўсиқсиз мицеллийлардан иборат. Жинсий кўпайиши оогамия йўли билан бўлади.
  • Оомицетсимонлар синфи вакиллари асосан сувда сапрофит ҳолда яшаса, баъзилари эса сувўтларида, балиқларда, бақаларда паразитлик қилади. Шунингдек, қуруқликдаги ўсимликларда, нам тўпроқларда тарқалган вакиллари ҳам мавжуд.
  • Зигомицетсимонлар синфи
  • Зигомицетсимонлар синфи вакиллари асосан ўсимлик ва хайвон қолдиқларида сапрофитлик қилиб яшайди, 500 га яқин турга эга.
  • Жинсий кўпайиши зигогамия типида бўлиб, жинсиз йўл билан кўпайиши эса пўст билан ўралган спорангияспоралар ёки конидияспоралар воситасида юзага келади.
  • Гифалари жуда шохланган бўлиб, тўсиқларга эга эмас, яхлит, гигант хужайраларга эга.
  • Аскомицетсимонлар синфи (Ascomycetes)
  • Аскомицетсимонлар ёки халтачали замбуруғлар синфи вакиллари тузилиши жиҳатдан анчагина мураккаб бўлиб, 30000 яқин турга эга. Мицеллийлари кўп ҳужайрали, жинссиз кўпайганда спорангийлар ҳосил қилмай, ҳар хил конидиал споралар ҳосил қилади (конидияларда).
  • Кўпчилик аскомицетлар вакиллари юксак ўсимликларда, айниқса гулли ўсимликларда, паразитлик қилади. Баъзи вакиллари тўпроқда, ўсимлик қолдиқларига бой бўлган жойларда сапрофит ҳолда яшайди. Шунингдек, баъзи вакиллари озиқ - овқат маҳсулотларини бузилишига сабабчи бўлади.
  • Оидиум, эризифе, тафрина ёки шох куя замбуруғлари эса қишлоқ хўжалиги экинлари учун хавфли бўлган касалликларни келиб чиқишига сабабчи бўлади.
  • Базидиомицетсимонлар синфи
  • Базидиомицетсимонлар синфи 20000 дан ортиқ турга эга бўлиб, ўзининг хаёт цикли жиҳатидан аскомицетсимонлар синфи вакиллари га ўхшаб кетади. Аммо, базидияларда экзоген споралар вужудга келади, улар асосан тўрттга бўлади (базидиоспора). Базидиялар ҳам, халтачалар сингари икки ядроли ҳужайралардан (дикарион ҳужайралардан) вужудга келади. Базидиялар учида ёки ён томонида найчасимон тўртта ўсимта - стеригма бўлиб, унда 4 та базидиоспора вужудга келади.

Эътиборингиз
учун ташаккур
Download 256,36 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish