Касаллик тарихи лойихаси паспорт кисм



Download 34,61 Kb.
bet5/7
Sana11.03.2022
Hajmi34,61 Kb.
#490008
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
bkp 1sem

Папула (рариlа) - тери сатхидан бироз кутарилиб турадиган, бир-ун мм диаметридаги ясси ёки куббасимон тузилма булиб, бириктирувчи тукима ва эпидермисни пролиферациясидан пайдо булади. Папула думалок, полигенал, конуссимон шаклда булиши мумкин. Папула устидаги терипушти-кизил, кулранг, буз рангда булади. Папула кизамик, кизилча, геморрагик ваксулит, сепсисда кузатилади. Кизамикда эса макула папулоз тошмаси олдин кулок оркаси, юзга тошиб, кейин 2-3 кун давомида танага ва оёкларга таркалади. Кейин тошма яна 2-3 кун давомида уша тартибда кулок оркасидан бошлаб кейин тана оёкларида йуколиб, урнидатез уткунчи оч жигарранг пигментаиця колдиради. Кизамик тошмасидан кейин кипиксимон тер тукилиши кузатилади.
Бўртмача (tuЬегсulum) - терининг устидан буртиб чиккан 5-10 мм хажмдаги каттик, бушликсиз элемент булиб, тери устидан кутарилиб туради. Унинг асосини яллигланиш жараёнида хосил булган инфильтрат ташкил этиб, у тери хусусий каватини чукур катламида жойлашган булади. Буртмачани папуладан фарки оркага кайтиш жараёнида некрозга учраб, учида чандик, яра колдиради. Буртмача туберкулез волчанкасида, лепрада ва терини замбуруг касалликларида кузатилади.
Тугунча (nodus) - тери устидан кутарилиб турган ёки тери каватлари орасига жойлашган 10 мм ёки ундан катта хажмдаги каттик тузилма булиб, терида ёки тери ости каватида хужайралар инфильтратини йигилишидан пайдо булади. Тугунча кейинчалик ярага, чандикка айланиши мумкин. Кук-кизгиш, ушлаганда огрикли тугунчага - тугунчали эритема дейилади. Яллигланиш жараёнисиз тугунча, терини усма (фиброма, липома) касаллигида кузатилади.
Қавариқ (urtika) - уткир яллигланиш жараёни элементи хисобланиб, тери сургич каватида чегараланган шиш пайдо булиши натижасида юзага келади. Хажми 20 мм дан катта булиб, тери сатхидан кутарилибтуради. Каварик асоратсиз тезда сурилиши ёки урнида жигарранг дог пигментация колдириши мумкин.
Пуфакча (vesikula) - тери тошмаларининг бирламчи морфологик элементи хисобланиб, тери устидан бироз кутарилган 1-5 мм хажмда булиб, ичида сероз ёки геморрагик суюклик тутади. Купинча септик холатларда, чакалоклар захмида, сарамасда, оддий ва ураб олувчи пуфакчали лишайда, сувчечакда, иссиклик тошганда кузатилади. Сувчечакда олдин тошма болани бошига, тана ва оёкларига, шиллик каватларга догли-папула холида тошади. Кейин киска вакт ичида тошма нохотдек пуфакчага айланади ва 1-2 кун ичида куриб кобиг хосил килади. Кобиг 1-2 хафта давомида тушади.

Download 34,61 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish