Катализатор ишлаб чикаришнинг асосий жараёнлари


Каттик жисмларнинг структураси полиэдрларнинг бир – бирига бириктириш билан хосил килинади, у куйидаги боскичлардан ташкил топган



Download 5,73 Mb.
bet4/5
Sana20.06.2022
Hajmi5,73 Mb.
#682487
1   2   3   4   5
Bog'liq
маъруза №5

Каттик жисмларнинг структураси полиэдрларнинг бир – бирига бириктириш билан хосил килинади, у куйидаги боскичлардан ташкил топган:

  • Полиэдр Полиэдрлар ансамбли Элементар ячейка
  • Полиэдрлардан класстер Кристалл панжарали каттик жисм
  • Аморф панжарали каттик жисм.

Тузларнинг курук парчаланиши.

  • Тузларнинг парчаланиш йули билан оксидли ёки бошка катализатор олишда курук усул фойдаланилади. Шундай килиб, никель ёки кобальт нитратларини киздириш билан уларнинг оксидлари олинади. Бу катализаторлар олтингугуртли бирикмаларни гидрирлаш ёки десулфирлаш реакциялари учун ишлатилади.
  • Нитратлар урнига карбонатларни, органик кислоталарнинг тузларини ишлатиш мумкин. Бу тузларнинг аралашмаларидан хар хил жараёнлар учун оксидли катализаторларнинг аралашмалари олинади.
  • Хар хил металларнинг нитратли тузлари аммоний бихромат билан аралаштирилади. Бундай аралашмага киздирилган никель ёки бошка металл сим билан теккада сим ёнади ва майин дисперсли кукунга айланади. Бу кукун органик кислоталардан спирт олишда, спиртларни ва углеводородларни дегидрирлашда катализатор сифатида кулланилади.

Бир фазани бошкасига урнатиш

  • Бир фазани бошкасига урнатиш усули билан платформинг: углеводородларни оксидлаш, углеводородларни дегидрирлашда ишлатиладиган катализаторлар олишда кулланилади. Биринчи фаза сифатида металлар оксиди олинади, купрок А12Оз, фаоллаштирилган кумир ишлатилади. Шунингдек бу максадлар учун металлосиликатли мураккаб ташувчилар, органик смолалар, купиктош, гиль, цеолитларни хам куллаш мумкин
  • Иккинчи фаза эритилган металл фаза олинади, булар нодир металлар Ag, Pt, Pd дир. Бу фазалар, мувофик келадиган тузларнинг сувли эритмалари ташувчиларга суртилади. Берилган концентрациядаги сувли эритмадан тузлар суртилади, система куритилади, 673 К хароратда киздирилади ва водород окимида кайтарилади. Ташувчиларга 0,1-0,65% гача нодир металлар суртилади.

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish