Кимё ўқитиш методикаси – ўқув фани эканлиги ва унинг вазифалари


Ўрта Осиё халқларида, хусусан, Республикамиз



Download 0,8 Mb.
bet5/8
Sana21.02.2022
Hajmi0,8 Mb.
#22641
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
1-маъруза-2019

Ўрта Осиё халқларида, хусусан, Республикамиз худудида ХХ асрнинг бошларигача ўқитиш назарияси, шу жумладан, КЎМ назариялари билан махсус шуғулланувчи муассаса мавжуд бўлмаган. Бундай муассаса 1940 йилларга келиб республикамиз пойтахтида фаолият кўрсата бошлади. Ҳозирда педагогика фанлари илмий текшириш институти ва унга боғлиқ бўлган олийгоҳлар замонавий, методик қарашларни яратишда ўқитувчиларни методик маҳоратларини оширишда фаол ҳисса қўшиб келмоқда.

1920 йилларда кимё фани умумтаълим мактаблари ўқув дастурига мажбурий предмет сифатида киритилди ва кимё методикаси педагогик фанларнинг алоҳида йуналишига айланди. Бу даврда кимё фанига, шунингдек, КЎМга салмоқли ҳисса қўшган олимлардан В.Н.Верховский, С.И.Сазонов, К.Я.Пармёнов, Л.М.Сморганский, П.П.Лебедов, Я.Я.Голдьфарб, Н.Л.Глинка, Ю.В.Ходаков ва бошқаларни эслаш мумкин.

  • 1920 йилларда кимё фани умумтаълим мактаблари ўқув дастурига мажбурий предмет сифатида киритилди ва кимё методикаси педагогик фанларнинг алоҳида йуналишига айланди. Бу даврда кимё фанига, шунингдек, КЎМга салмоқли ҳисса қўшган олимлардан В.Н.Верховский, С.И.Сазонов, К.Я.Пармёнов, Л.М.Сморганский, П.П.Лебедов, Я.Я.Голдьфарб, Н.Л.Глинка, Ю.В.Ходаков ва бошқаларни эслаш мумкин.

Шу даврда кимёдан мактаб дастури тузиш муаммоси пайдо бўлди. Бу вазифани 1920 йилда хал қилиш учун икки комиссия ишлади Петроград (В.Л. Верховский раҳбарлигида) ва Москва (П.П.Лебедов рахбарлигида) комиссиялари. Улар бир-биридан кескин фарқ қилувчи икки дастур лойиҳасини ишлаб чиқдилар.

  • Шу даврда кимёдан мактаб дастури тузиш муаммоси пайдо бўлди. Бу вазифани 1920 йилда хал қилиш учун икки комиссия ишлади Петроград (В.Л. Верховский раҳбарлигида) ва Москва (П.П.Лебедов рахбарлигида) комиссиялари. Улар бир-биридан кескин фарқ қилувчи икки дастур лойиҳасини ишлаб чиқдилар.
  • Петроградлик муаллифларнинг асосий позицияси умумтаълим предметининг фикрлаш фаолияти ва билимга қизиқишларини йўналтириш ва ривожлантиришга қаратилган эди. Бу мақсадда моддаларни синфлаш, даврий қонундан курснинг охирида умумлаштириш жараёнида фойдаланиш ғояси берилган эди. Намойиш қилинадиган тажрибаларга, лаборатория ишларига, шунингдек амалий машғулотларга жой ажратилган эди.

Download 0,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish