Кириш. Геномиканинг асосий принциплари



Download 348,34 Kb.
bet1/6
Sana05.06.2022
Hajmi348,34 Kb.
#637659
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1 маъруза асосий 2

Геномика курсига кириш. Геномиканинг асосий принциплари.

Маърузачи:

Кушанов Ф.Н.

Режа:

  • Геномика тушунчаси ва унинг тарихи.
  • Рекомбинант ДНК технологияси, геном революцияси,.
  • Фаннинг ривожланиш босқичлари, мазмуни ва вазифалари.
  • Геномика фанидаги ютуқлар.

Геномика тарихи


ГЕНОМ – термини 1920 йилда немис ботаниги Ганс Винклер томонидан хромосоманинг тўлиқ (гаплоид) тўпламини ташкил этувчи генлар коллекциясини тавсифлаш мақсадида киритилди
ГЕНОМИКА – термини эса 1986 йилда генетик Томас Родерик томонидан геномларни карталаштириш, секвенслаш ва тавсифлашни масадида киритилди.

Тарихий маълумотлар

Тиббиёт йўналишида 1970 йилдан бошлаб соғлом организм молекуляр асосларини ўзида акс эттирувчи инновацион тадқиқотларни олиб бориш жадал суръатда ўсди. Бунда қуйидаги икки революцион технологиялар ўрни беқиёсдир;

Технология рекомбинантных ДНК (молекулярное клонирование)

  • 1. Из организма донора извлекают нужную ДНК, подвергают ее ферментативному гидролизу и извлекают нужный ген.
  • 2. У бактерий или других клеточных структур извлекают вектор (плазмиду) и его разрезают.
  • 3. Вставляют в вектор фрагмент ДНК.
  • 4. Полученную конструкцию вводят в клетку хозяина, где она передается потомкам.
  • 5. Получают специфический белковый продукт, синтезируемый клетками хозяина.

Геномика тушунчаси, геномика асослари

Геномика– молекуляр генетика фанининг бир бўлими бўлиб, асосий йўналиш сифатида шаклланиши 1980—1990 йиллардаги баъзи тирик организм турлари геномларини секвенслаш бўйича илк лойиҳаларнинг пайдо бўлиши билан белгиланади.

Дастлаб 1977 йилда Φ-X174 бактериофаги геноми; (5 368 нуклеотид) тўлиқ ўқилди.

1995 йилда Haemophilus influenzae (1.8 Mb) бактерия геноми секвенсланди.

Ундан сўнг бир нечта геном турлари шунингдек одам геноми (2001 йилда бирламчи вариант ва 2003 йилда лойиҳанинг якунланиши). Фаннинг ривожланиши нафақат биокимёвий усулларнинг такомиллашиши балки жуда кўп маълумотлар билан ишлаш имконини берувчи кучли ҳисоблаш техникаларининг яратилиши билан боғлиқ. Одатда тирик организмлар геномларининг ўлчами миллиардлаб жуфт асослар билан ўлчанади. Масалан, одам геномининг ҳажми тахминан 3 млрд жуфт асосни ташкил этади. Геном кетма-кетлиги маълум бўлган геномлардан энг йириги (2010 йил маълумотларига кўра) балиқларнинг бир турига тегишли бўлиб тахминан 110 млрд жуфт асосни ташкил этади.


Download 348,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish