Кириш. Синтезни амалга ошириш учун зарур бўлган амалий тадбирлар


Координацион назариянинг асосий тушунчалари



Download 1,61 Mb.
bet2/2
Sana10.03.2022
Hajmi1,61 Mb.
#488805
1   2
Bog'liq
Комплекс бирикмалар

Координацион назариянинг асосий тушунчалари

  • Комплекс ҳосил қилувчи атрофида тақсимланмаган электрон жуфтлари мавжуд бўлган заррачалар яъни – лигандлар жойлашади.
  • 2.
  • Молекуллар:
  • H2O, NH3,
  • Анионлар:
  • CN-, OH-,
  • Cl-, Br-, NO2-
  • ..
  • ..
  • ..

Координацион назариянинг асосий тушунчалари

  • Координацион сон – комплекс ҳосил қилувчи, бириктириши мумкин бўлган лигандлар сони.
  • 3.
  • Координацион сон – марказий ионнинг оксидланинш даражасидан одатда икки баравар катта.
  • +1 (2)
  • +2 (4, 6)
  • +3 (6, 4)
  • +4 (8, 6)
  • [Cu(NH3)4]+2
  • +2

Координацион назариянинг асосий тушунчалари

  • Комплекс ҳосил қилувчи ва лиганд комплекснинг ички сферасини ташкил қилади.
  • 4.
  • [Cu(NH3)4]+2
  • Ички сферанинг умумий заряди қандай аниқланади?
  • КОМПЛЕКС ҲОСИЛ ҚИЛУВЧИ ИОНИНИНГ ОКСИДЛАНИШ ДАРАЖАСИНИ АНИҚЛАНГ:
  • Na3[AlF6]
  • Жавоб: Na+3[Al+3F-6]
  • K[MgCl3]
  • Na[Al(OH)4]
  • Na4[Fe(CN)6]
  • Na3[Al(OH)6]
  • [Cu(NH3)4]Cl2
  • Жавоб: Na+[Al+3(OH)-4]
  • Жавоб: K+[Mg+2Cl-3]
  • Жавоб:Na+4[Fe+2(CN)-6]
  • Жавоб:Na+3[Al+3(OH)-6]
  • Жавоб:[Cu+2(NH3)04]Cl-2
  • КОМПЛЕКС БИРИКМАНИНГ ТУЗИЛИШИ
  • Cu
  • Cl
  • +2
  • -
  • [
  • [
  • [Cu(NH3)4]Cl2
  • КОМПЛЕКС ҲОСИЛ ҚИЛУВЧИ
  • ЛИГАНДЛАР
  • КООРДИНАЦИОН СОН - 4
  • ИЧКИ СФЕРА
  • ТАШҚИ СФЕРА
  • КОМПЛЕКС ИОНИ
  • 2
  • *
  • *
  • H N
  • 3
  • NH
  • *
  • *
  • 3
  • NH
  • 3
  • *
  • *
  • NH
  • 3
  • *
  • *
  • +2

Комплекс бирикмаларнинг тузилиши

  • Координацион бирикмаларни d – орбиталлари якунланмаган қўшича гуруҳ металлари ҳосил қилади.
  • Валент боғлар назарияси (ВБН) комплекс бирикмаларни донор-акцептор боғлар ҳисобига ҳосил бўлишини ҳисобга олади. Комплекс ионнинг ҳосил бўлишини катионлардаги бўш:s-, p-, d- ва f- орбиталлар ҳисобига тушунтирилади.
  • Co3+
  • 3d
  • 4s
  • Co0
  • 4s
  • 3d

Комплекс бирикмаларнинг тузилиши

  • Комплекс бирикма ичида мустаҳкам боғ ҳосил бўлиши учун d-орбиталдаги иккита тоқ электронларнинг жуфтлашиши энергетик афзалликка олиб келади: 
  • Co3+
  • 4s
  • 3d
  • Ўз навбатида кобальт атомининг бўш орбиталлари, амиак молекуласидаги азотнинг тақсимланмаган электрон жуфтлари учун бўш орбиталлар қулайлик туғдиради. Шундай қилиб комплекс бирикманинг ички координацион сфераси ҳосил бўлади:
  • ..
  • NH3
  • NH3
  • ..
  • NH3
  • ..
  • NH3
  • ..
  • NH3
  • ..
  • NH3
  • ..
  • Co3+

Комплекс бирикмаларнинг синфланиши

  • Комплекс заряди бўйича
  • Лигандларнинг тури бўйича
  • Ташқи сферанинг таркиби бўйича
  • Комплекс бирикмалар қуйидагича синфланади

Комплексларнинг заряди бўйича синфланиши

  • Катион
  • Катион - анион
  • Нейтрал
  • Анион
  • [Cr(H2O)4]3+Cl3
  • [PtCl4(NH3)2]
  • K2[PtCl6]2-
  • [Cu(NH3)4]2+[PtCl4]2-
  • Ташқи сферанинг таркиби бўйича синфланиши.
  • Кислоталар
  • Асослар
  • Тузлар
  • Ноэлектролитлар
  • H2[PtCl6]
  • Na3[AlF6]
  • [Pt(NH3)2Cl2]
  • [Ag(NH3)2]OH
  • Лигандлар тури бўйича синфланиши
  • Аквакомплекслар
  • Аралаш лигандли
  • Ацидокомплекслар
  • Аминокомплекслар
  • [Fe(H2O)6]SO4
  • K[Au(CN)4]
  • [Zn(NH3)4]Cl2
  • [CoCl(NH3)3(H2O)2](NO3)2
  • 2-
  • 4-
  • 3-
  • 5-
  • 6-
  • ди-
  • три-
  • тетра-
  • пента-
  • гекса-
  • Лигандларнинг сони:
  • Лигандлар номи:
  • H2O - аква
  • NH3 - амин
  • СO - карбонил
  • OН- - гидроксо-
  • (СN)- - циан
  • F-, Cl-, Br-, I- - фтор-, хлор-, бром-, йод-
  • (NO2)- - нитро
  • КОМПЛЕКС БИРИКМАЛАРНИНГ НОМЕНКЛАТУРАСИ
  • АНИОН КОМПЛЕКСЛАРНИНГ НОМИ:
  • Fe - феррат
  • Cu - купрат
  • Ag - аргентат
  • Au - аурат
  • Hg - меркурат
  • Al - алюминат
  • Zn - цинкат
  • Комплекс ҳосил қилувчининг лотинча номига –ат қўшимчаси қўшиш билан
  • +3
  • +2
  • +3
  • +
  • +2
  • +3
  • +2
  • тетра
  • гидроксо
  • рух (II)
  • КОМПЛЕКС БИРИКМАЛАРНИНГ НОМЕНКЛАТУРАСИ
  • Na+2
  • 4]
  • (OH)-
  • [Zn+2
  • натрий
  • [Cr+3
  • (H2O)0
  • 6]
  • Cl-3
  • хлорид
  • аква
  • гекса
  • xром (III)
  • K+2
  • [Hg+2
  • I-
  • 4]
  • тетра
  • йод
  • симоб (II)
  • калий
  • Na3[AlF6]
  • Na[Al(OH)4]
  • K4[Fe(CN)6]
  • Гексафтороалюминат натрий
  • Тетрагидроксоалюминат натрий
  • Гексационтемир (II) калий
  • КОМПЛЕКС БИРИКМАЛАРНИ НОМЛАНГ
  • [Cu(NH3)4]SO4
  • тетраамминмис (II) сульфат
  • [Ag(NH3)2]Cl
  • диамминкумуш хлорид
  • гексааквахром (III) хлорид
  • [Cr(H2O)6]Cl3
  • жавоб: K2[PtCl6]
  • Гексахлорплатина (IV) калий
  • Тетраамминмононитромонохлоркобальта (III) нитрат
  • Гексагидроксохром (III) натрий
  • КОМПЛЕКСЛАРНИНГ ФОРМУЛАЛАРИНИ ЁЗИНГ
  • Жавоб: [Co(NH3)4(NO2)Cl]NO3
  • Жавоб: Na3[Cr(OH)6]
  • Гексаамминникель (II) нитрат
  • Жавоб: [Ni(NH3)6](NO3)2

Комплекс бирикмаларнинг олиниши ва хоссалари

  • Керакли идиш ва асбоблар: пробиркалар,
  • планшет
  • Реактивлар: HCl, CuSO4, NH4OH, K3[Fe(CN)6], FeSO4, [Ag(NH3)]NO3, [Co(H2O)6]SO4.
  • Лаборатория иши
  • Тажриба № 1 Комплекс бирикмаларнинг олиниши
  • Тетраамминмис (II) гидроксидининг олиниши
  • CuSO4+ NH4OH →
  • Cu(OH)2 + 4NH3 →
  • [Cu(NH3)4](OH)2
  • CuSO4+NH4OH → Cu(OH)2↓+(NH4)2SO4
  • Cu(OH)2 + 4NH3 →
  • Реакция қуйидагича боради

Тажриба №2. Кимёвий хоссалари

  • 1. Ташқи сферага борадиган реакциялар
  • FeSO4+K3[Fe(CN)6]→
  • 2. Лигандлар иштирокидаги реакциялар
  • [Cu(NH3)4]SO4+ 4HCl→
  • 3. Марказий атом иштирокида реакция
  • [Ag(NH3)2]NO3 + HCl →
  • 4. Комплекс бирикмаларнинг парчаланиши
  • [Co(H2O)6]SO4· H2O→

Комплекс бирикмаларнинг аҳамияти

  • Аналитик кимёда: анорганик ва органик бирикмаларни идентификациялашда: Cu+2, Fe+3... металл катионларини аниқлаш
  • Ўсимликлар ва ҳайвонлар организмидаги физиологик функцияларни бажарувчи органик комплекслар: хлорофилл ва гемоглобин...

Комплекс бирикмалар синтези ва реакцион қобилиятлари

  • Комплекс бирикмалар синтези ва реакцион қобилиятлари
  • Координацион бирикмаларнинг бевосита ва билвосита синтез усуллари.
  • Синтез реакцияларини термодинамик ва кинетик бошқариш..
  • Монодентат, хелат ва макроциклик лигандли координацион бирикмалар синтези.
  • Кўп ядроли координацион бирикмалар синтези.
  • Комплексларнинг темплат синтез усули.
  • Комплекс ҳосил бўлиш мувозанатини музлатиш асосида синтез усули.
  • Комплекс бирикмалар иштирокидаги реакцияларнинг синфланиши. Реакцияларнинг кинетикаси.
  • Координацион бирикмалар барқарорлигининг кинетикаси.
  • Лиганд алмашиниш реакциялари механизми.
  • Квадрат ва октаэдрик комплексларда транс-таъсир қонуниятлари.

АДАБИЁТЛАР

    • К.Дей, Дж.Селбин. Теоретическая неорганическая химия. М. Химия, 1976 г. 568 с.
    • Басоло Ф., Джонсон Р. Химия координационных соединений. – М.: Мир, 1966.
    • Гринберг А.А. Введение в химию координационных соединений. М. – Л.: Химия, 1966.
    • Кукушкин Ю.Н. Химия координационных соединений. – М.: Высш. шк., 1985.
    • Костромина Н.А., Кумок В.Н., Скорик Н.А. Химия координационных соединений. М.: Высш. шк., 1990.
    • Скопенко В.В., Григорьева В.В. Координационная химия. Киев: Вища школа, 1987.
    • Кукушкин В.Ю., Кукушкин Ю.Н. Теория и практика синтеза координационных соединений. Л.: Наука, 1990.
    • Бек М., Надьпал И. Исследование комплексообразования новейшими методами: Пер. с англ. – М: Мир, 1989.
    • Березин Б.Д. Координационные соединения порфиринов и фталоцианина. – М: Наука, 1978.
    • Бальхаузен К., Введение в теорию поля лигандов, М.: Мир, 1964.

Асосий ва қўшимча адабиётлар

    • Берсукер И.Б., Электронное строение и свойства координационных соединений, Л.: Химия, 1986.
    • Ливер Э., Электронная спектроскопия неорганических соединений, М.: Мир, 1987, тт.1,2.
    • Свиридов Д.Т., Свиридова Р.К., Смирнов Ю.Ф., Оптические спектры ионов переходных металлов в кристаллах, М.: Наука, 1976.
    • Хартли Ф.,Беогес К., Олкок Р., Равновесия в растворах, М.: Мир, 1983.
    • Третьяков Ю.Д., Мартыненко Л.И., Григорьев А.Н., Цивадзе А.Ю. Неорганическая химия. Кн. I., II. М. Химия. 2001.
    • Координационная химия редкоземельных элементов. Под ред. В.И. Спицына.М. МГУ. 1979. 252 С.
    • Спицын В.И., Мартыненко Л.И. Неорганическая химия. Ч.1 МГУ. 1991 г. 480 с.

1. Н.Н.Желиговская, И.И.Черняев. Химия комплексных соединений, М., Высшая школа, 1966. 2. А.А.Гринберг. Введение в химия комплексных соединений, М., Л., Химия 1966. 3. В.Г.Юсупов, М.Т.Тошев, Н.А.Парпиев. Координацион бирикмалар кимёси. Т., Университети, 1996.

  • АДАБИЁТЛАР РЎЙҲАТИ

4. Н.А.Парпиев, Х.Р.Рахимов, А.Г.Муфтахов. Анорганик кимё назарий асослари. Т., Ўзбекистон, 2000. 5. Н.А. Парпиев. А.Г. Муфтахов, Х.Р.Рахимов, Анорганик кимё, Т., Ўзбекистон, 2003. 6. Л.А.Чугаев. Химия комплексных соединений. Л. Наука. 1979.

1. Х.Р.Рахимов. Анорганик кимё. Т., Ўқитувчи, 1984. 2. А.А.Гринберг. Введение в химия комплексных соединений. М., Высшая школа, 1986. 3. Ю.Н.Кукушкин. Химия координационных соединений. М., Высшая школа, 1990. 4. Н.А.Костромина, В.Н.Кумок, Н.А.Скорик. Химия координационных соединений. М., Высшая школа, 1990.

  • ҚЎШИМЧА АДАБИЁТЛАР.

Download 1,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish