Коферментлар (коензимлар)



Download 130 Kb.
bet1/2
Sana21.02.2022
Hajmi130 Kb.
#79134
  1   2
Bog'liq
vitamin oraliq


Оралиқ саволлари:

  1. Витаминларнинг кофермент хосаларини ёритинг.

Коферментлар (коензимлар) органик табиий бирикмалардир, ферментларнинг каталитик таъсирини талаб қилади.
Коензимларнинг функсияси электронларни ташиш, атом ва бошқа функсионал гуруҳларни бир субстратдан бошқасига ташиш функсиясини бажаради.
Флавиннинг ФМН ва ФАД коензимлари дегидрогеназлар , оксидоредуктазалар ва монооксигеназаларда учрайди. Одатда иккала бирикма ҳам ферментларга ковалент равишда боғланади. Ҳам коензимларнинг фаол гуруҳи учта ҳалқанинг бирлашган тизимига эга бўлган флавин ( исоаллоксазин ) бўлиб, икки электронни ва иккита протонни қайта тиклаши мумкин. ФМН Флавин бир, фосфорли алкогол бириктирилган - рибитол. ФАД аденозин монофосфат (АМФ) билан боғлиқ ФМНдан иборат . Ҳар иккала бирикма ҳам функсионал коензимларга ўхшайди:

Липоамид Оксидланиш-қайтарилиш марказининг интрамолекуляр дисулфид кўприги вазифасини амалга оширади . Липой кислота фермент молекулаларининг лизин қолдиғига ковалент равишда боғланган:

Қолган липотик кислота асосан 2-кето кислоталарнинг оксидловчи декарбоксиллашувида иштирок этади . Гем гуруҳи нафас олиш занжирида, фотосинтезда, шунингдек монооксигеназларда оксидланиш-қайтарилиш коеффисенти ва пероксидазалар катта аҳамиятга эга.
Бундай ҳолларда гемоглобиндан фарқли равишда темир иони ўз валентлигини ўзгартиради:

Ситохром С, ковалент боғлар ёрдамида энзим молекуласи иккита систеин қолдиқлари билан бирикади.
Аскорбин кислота ҳам реаксияларда иштирок этиши сабабли эрувчан коферментга киради. Баъзи субстратларни кислород билан оксидланиш, асосан гидроксилланиш реаксияларида иштирок этади . Биокимёвий жараёнларда аскорбин кислотаси тирозинни оксидланишини ва катехоламин ва сафро кислоталарининг синтезини амалга оширишини қайд этиш керак. У коензим Проколлагенпролин-4-диоксигеназа ферменти катализатори проколлаген таркибига пролин қолдиқларини оксидланишини таъминлаб, 4-гидроксипролиндан коллаген синтез бўлишини таъминлайди.

Download 130 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish