Компьютер архитектураси


Параллел процессорли архитектура



Download 3,31 Mb.
bet3/5
Sana16.06.2023
Hajmi3,31 Mb.
#951888
1   2   3   4   5
Bog'liq
1 () mavzu Компьютер архитектураси

Параллел процессорли архитектура


Бундай тизимда бир неча АМҚ битта бошқариш қурилмаси (УУ) бошқарувида ишлайди. Бундан кўринадики, маълумотларни қайта ишлаш фақатгина битта программа орқали, бошқача айтганда битта буйруқлар потоки (оқими) орқали бажарилади. Бу архитектурада юқори самарадорликка эришиш мумкин, қачонки бир хил бўлган ҳисоблашлар жараёни муайян вақтда (одновременно) турли АМҚларда амалга оширилса

Архитектуралар


Замонавий ҳисоблаш машиналарида ишлаб чиқарувчининг ёндошувидан (талабидан) келиб чиқиб турли архитектуралар қўлланилади

Ҳисоблаш машиналарини таснифланиши


Хисоблаш машиналари
Ривожланиш даври (авлодлар)
Архитектура
Унумдорлик
Эксплуатация шартлари

Компьютерларни ташкил этиш тамойиллари (принциплари)

  • Компьютерларни ташкил этиш тамойиллари (принциплари)
  •  Хисоблаш машиналарини ташкил этишда америкалик олим Жон фон Нейманнинг 1945 йилда олға сурган умумий тамойиллари ишлатилади. Булар қуйидагилар:

1. Иккили кодлаш тамойили. Барча маълумотлар иккилик код кўринишида мавжуд бўлади.

  • 1. Иккили кодлаш тамойили. Барча маълумотлар иккилик код кўринишида мавжуд бўлади.

2. Дастурий бошқариш тамойили. Процессор аниқ бир кетма-кетликда ёзилган командларни бажаради. Бу программа ёки алгоритм дейилади.

  • 2. Дастурий бошқариш тамойили. Процессор аниқ бир кетма-кетликда ёзилган командларни бажаради. Бу программа ёки алгоритм дейилади.
  • Хотирадан бажариладиган дастурни танлаб олиш командалар ҳисоблагичи орқали бажарилади (счётчик команд). Процессорнинг бу регистри ўзида сақланаётган кейинги келадиган команда адресини буйруқ (команда) узунлигигача кетма-кет узайтиради. Хотирадан командаларни танлаш жараёни “стоп” командасига етиш билан тугайди. Шу тартибда процессор дастурни инсон омилисиз, автоматик тарзда бажаради (автоматик тизим инсон иштирокисиз, ярим автомат (ёки автоматлаштирилган) тизим инсон иштироки билан)

Download 3,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish