Компьютер вируслари


Бундай ёндашув бўйича яратилган вируслар, яъни ўз сигнатурасини турли калит ёрдамида шифрлаб жорий этиш имконига эга бўлган вируслар мос дешифрлаш механизмига хам эга бўлади



Download 107,41 Kb.
bet4/9
Sana21.10.2022
Hajmi107,41 Kb.
#854788
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
5.2-mavzu

Бундай ёндашув бўйича яратилган вируслар, яъни ўз сигнатурасини турли калит ёрдамида шифрлаб жорий этиш имконига эга бўлган вируслар мос дешифрлаш механизмига хам эга бўлади.

Сигнатурасини турли хилда шифрлаш хисобига ўз кодини ўзгартириш

хусусиятига эга бўлган вируслар полиморф (polymorphic) вируслар деб

аталади.

Бундай вируслар шифрловчи генераторлар билан тўлдирилиб, фаолиятларини давом эттирадилар. Бундай генератор хар гал хар хил файл учун ўзига хос шифрлаш усулини қўллайди. Демак, бундай вируслар мураккаб алгоритм асосида яратиладилар.

Скрипт-вируслар

Скрипт-вируслар

Скрипт-вируслар РНР тилида яратилган скрипт-дастурлардир. Улар

кенгайтмаси .php бўлган файлларга жорий этиладилар (баъзида .htm кенгайтмали файлларга хам). Одатда вирус буйруқлари жабрланувчи файлнинг бош кисмига ёки охирига ёзилиб коладилар (баъзида факат ўзларининг кодига мурожаат қилиш буйруғини ёзиб қўядилар)- Бундай вируслар РНР тили интерпретатори ўрнатилган тизимларда фаол бўладилар. РНР тилида ёзилган скрипт-дастурларига жорий этилган дастлабки скрипт-вируслар 2000 йилнинг октябрида аникланган.

Баъзи скрипт-вируслар ажойиб усулни қўллаган холда жорий этиладилар. Масалан, жабрланувчи файлга унинг тўлик буйрукдари кетма-кетлиги ёзилмай, факат биргина «include» буйруги ёзиб қўйилади. Кейин эса, бу буйрук оркали жабрланувчи файл очилганида вируснинг коди киритиб қўйилади ва бу код бажарилади. Демак, вирус тизимда кўплаб нусхада эмас, балки бир нусхада сақланади.

Троян дастурлари

Троян дастурлари

Троян дастури - фойдаланувчининг рухсатисиз амалларни бажарувчи зарарли дастурдир. Троян дастурлари ахборотларни йигиш, ўғирлаш, бузиш, ўзгартириш ёки компьютер тизимини ишдан чикариш ёки унинг ресурсларидаи фойдаланиш мак;садида бузғунчилар томонидан яратиладилар.

Жосус дастурлар (Trojan-Spy)

«Spy» сузи жосус, шпион деган маънони англатади. Бундай троян дастурлари фойдаланувчи ишини жосусга ўхшаб кузатади. Фойдаланувчи кайси ресурсга мурожаат килиши, кайси клавишалар кетма-кетлигидан фойдаланиши, ишлатаётган файллари, хуллас, нима иш бажараётган бўлса, барчасини махсус файлда саклаб, уни ўз «хужайин»ига жўнатади. Кўпинча бундай жосус дастурлар фойдаланувчининг банкдаги хисоб-ракамларига мурожаат килиши хакидаги маълумотларни тўплаб, ўз хўжайинига жўнатиш максадида жорий этилади.


Download 107,41 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish