Куринишда булиб, г = о текисликда турри чизи ни аницлайди, де­мак, бу холда s сирт билан п текислик турри чизиц буйича кеси- шади



Download 157,98 Kb.
bet5/7
Sana04.04.2022
Hajmi157,98 Kb.
#528777
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1 Страница 1

a2 с2




(35)
куринишда булади, ^аци^атан ^ам, бу тенглама иккинчи даражали бир жинсли тенглама булгани учун у ю^орида чи^арилган хулосага асосан учи координаталар бошида булган конусни ани^лайди. Шуни- си дивдатга сазоворки, (35) конусни танлаб олинган баъзи текислик­лар билан кессак, кесимда иккинчи тартибли чизи^ларнинг хамма турини хосил цилиш мумкин.
1. z = h (h. > 0) текислик билан кессак, кесимда 1- — =
а2 Ь2

1 эллипс ^осил булади.
2. у = h (/i > 0) текислик билан кессак, кесимда

гипербола т^осил булади.
3. — — = h (h > 0) текислик билан кесимини текширайлик,
а с
бунинг учун

- —— = /1
а с

системани ечамиз. Биринчи тенгламани цуйидагича ёзиб,


X (— + —0 иккинчи тенгламани ^исобга олсак, -^- — \ а с ) Ь2 о
— — h (— 4- — j . Энди бунга иккинчи тенгламадан z ни топиб цуй-
254

сак, у2 = —b~h ^2— —hj


лайди.
4. у = 0 текислик билан кессак, кесимда
тенглама ^осил булиб, у параболани анн^-
х3
а3
г3
— = 0 тенгла- с2
ма билан аницланувчи кесишувчи иккита тугри чизиц ^осил бу- лади.
5. — — = 0 текислик билан кессак, кесимда — = 0 ёки у2=
ас 6*
— О тенглама билан ани^ланувчи устма- уст тушган иккита тугри чизиц хосил булади. Бу хулосалар иккинчи тартибли чизицларнинг конус кесимлари деб аталиши боисидир.
1-мисол. Декарт реперида йуналтирувчиси хОу текисликда.и х2 — 2у2 = 1 гиперболадан иборат, учи (—1, 2, 1) нуцтадаги конус тенгламасини тузинг.
Е ч и ш. F (х, у) — х2 — 2у21=0, х0 = — 1, у0 2, z0 = 1.

Download 157,98 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish