Lecture1: Introduction


Шифрматннинг иккилик кўриниши



Download 1,45 Mb.
bet2/2
Sana26.02.2022
Hajmi1,45 Mb.
#472616
1   2
Bog'liq
3 - маъруза кибер

Шифрматннинг иккилик кўриниши
С =00011100000101001000010100111001010010101011010101111111111
Очиқ матн узунлиги
Калит узунлигига

A5/1 оқимли шифрлаш алгоритми

  • GSM тармоғида овозли сўзлашувларни шифрлаш учун фойдаланилади.
  • A5/1 оқимли шифрлаш алгоритмида 64 битли 𝐾 калитдан фойдаланилади.
  • А5/1 шифрлаш алгоритми учта чизиқли силжитиш регисторларидан иборат бўлиб, киритилган калит 𝐾 уларга бўлиб ёзилади:

  • – 𝑋𝑋 регистор ўзида 19 бит (𝑥𝑥0, 𝑥𝑥1, … , 𝑥𝑥18)
    – 𝑌𝑌 регистор эса 22 бит (𝑦𝑦0, 𝑦𝑦1, … , 𝑦𝑦21)
    – 𝑍𝑍 регистор эса 23 бит (𝑧𝑧0, 𝑧𝑧1, … , 𝑧𝑧22)

A5/1 оқимли шифрлаш алгоритми


Тасодифий кетма-кетликларни генерациялаш
  • Агар 𝑧10 = 𝑚 га тенг бўлса, 𝑍𝑍 силжитилади:

  • 𝑡 = 𝑧7⨁𝑧20⨁𝑧21⨁𝑧22
    𝑆𝑆 = 22,21,20, … , 1 учун 𝑧𝑖𝑖 = 𝑧𝑖𝑖−1
    𝑧0 = 𝑡
  • Шундан сўнг тасодифий кетма-кетликнинг

бир бити
қуйидагича ҳисобланади:
𝑠 = 𝑥18⨁𝑦21⨁𝑧22
Юқоридаги кетма-кетлик очиқ матнни узунлигига тенг битларни генерация қилгунча такрорланади.

A5/1 оқимли шифрлаш алгоритми


1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
0

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

X
Y
Z

1

1

0

0

1

1

0

1

1

0

1

0

1

1

0

1

1

0

0

1

0

0

0

1

1

0

1

1

1

1

1

0

1

1

0

0

0

1

1

0

1

0

1

0

Y
Z

Мисол 1

  • Шунга ўхшаш, 𝑌𝑌 регистор учун:

  • 𝑡 = 𝑦20⨁𝑦21 = 0⨁0 = 0
    𝑆𝑆 = 21,20,19, … , 1 учун 𝑦𝑖𝑖 = 𝑦𝑖𝑖−1
    𝑦0 = 0
  • 𝑋𝑋 ва 𝑌𝑌 регисторлари силжигандан кейинги ҳолат эса:

1

0

1

1

0

1

0

1

1

1

0

0

1

1

0

0

0

1

1

0

1

1

0

0

1

1

0

1

1

0

1

0

1

1

0

1

1

0

0

1

0

0

1

1

0

0

1

1

1

1

1

0

1

1

0

0

0

1

1

0

1

0

1

0

X
Y
Z
  • Бир бит 𝑠 = 𝑥18⨁𝑦21⨁𝑧22 = 1 ⨁ 0 ⨁0 = 1 га тенг бўлади.

A5/1 оқимли шифрлаш алгоритми


Хулоса:
  • Ҳар циклда бир бит тасодифий кетма-кетлик генерация қилинади.
  • Ҳар циклда учта регистордан камида 2 таси силжийди.
  • Аппарат тарзда амалга ошириш учун қулай.

Блокли симметрик шифрлаш алгоритмлари

  • Очиқ матн фикцирланган (блок узунлигига тенг) узунликдаги блокларга ажратилади.
  • Ҳар бир блок маълум марта (раундлар сони деб аталади) такрорий шифрланади ва шифрматн блокини ҳосил қилади.
  • Ҳар бир раунда фойдаланилган шифрлаш функцияси –

  • раунд функцияси даб аталади.
  • Блокли шифрларни қуриш учун:
    • Фейстел тармоғи.
    • SP (Substitution – Permutation network) тармоқ.
    • Лаи-Мессей тармоғи.

Симметрик блокли шифрлаш


TEA
Kалит (128 бит)
{64-бит очиқ матн} {64-бит очиқ матн} {64-бит очиқ матн} {64-бит очиқ матн}
Очиқ матн блоки (64 бит)
Шифр матн блоки (64 бит)
{64-бит шифр матн} {64-бит шифр матн} {64-бит шифр матн} {64-бит шифр матн}

TEA (Tiny Encryption Algorithm) блокли шифрлаш алгоритми

  • Блок узунлиги 64 битга ва калит узунлиги 128 битга тенг.
  • Раундлар сони камида 32 га тенг бўлиши керак.
  • Алгоритм 32 битли

сўзлар

билан

амаллар

бажаришга

мўлжалланган ва
фойдаланилади.

шунинг

учун

𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚232

амалидан
  • TEA алгоритмининг ҳар бир раунди Фейстел тармоғининг икки раундига ўхшаш.
  • Амалда бардошли ҳисобланмасада, ўрганиш жараёни учун етарли.

TEA - шифрлаш


𝐾 0 , 𝐾 1 , 𝐾 2 , 𝐾 3 = 128 битли калит
𝐿, 𝑅 = очиқ матн блоки (64 бит)
𝑑𝑒𝑙𝑡𝑎 = 0𝑥𝑥𝑒𝑥𝑥𝑥𝑥𝑏𝑥
𝑠𝑢𝑚 = 0
𝑓𝑓𝑚𝑚𝑟 𝑆𝑆 = 1 дан 32 гача
𝑠𝑢𝑚 = 𝑠𝑢𝑚 + 𝑑𝑒𝑙𝑡𝑎
+ 𝐾[1]))
+ 𝐾[3]))
+ 𝐾[0])⨁(𝑅 + 𝑠𝑢𝑚)⨁( 𝑅 ≫ 5
+ 𝐾[2])⨁(𝐿 + 𝑠𝑢𝑚)⨁( 𝐿 ≫ 5
𝐿 = 𝐿 + (( 𝑅 ≪ 4
𝑅 = 𝑅 + (( 𝐿 ≪ 4
кейиги 𝑆𝑆 шифрматн = (𝐿, 𝑅)
  • Бу ерда “≪” амали сонни чапга суриш амали ва “≫” амали ўнга суриш амали ҳисобланади.
  • Масалан, иккилик кўринишдаги бир байтли сон “10110101” га тенг бўлса, у ҳолда ушбу сонни чапга 4 бирлик суриш натижаси “01010000” га тенг бўлади.

TEA - дешифрлаш


𝐾 0 , 𝐾 1 , 𝐾 2 , 𝐾 3 = 128 битли калит
𝐿, 𝑅 = шифр матн блоки (64 бит)
+ 𝐾[3]))
+
𝑑𝑒𝑙𝑡𝑎 = 0𝑥𝑥𝑒𝑥𝑥𝑥𝑥𝑏𝑥
𝑠𝑢𝑚 = 𝑑𝑒𝑙𝑡𝑎 ≪ 5
𝑓𝑓𝑚𝑚𝑟 𝑆𝑆 = 1 дан 32 гача
𝑅 = 𝑅 − (( 𝐿 ≪ 4
𝐿 = 𝐿 − (( 𝑅 ≪ 4
𝐾[1]))
+ 𝐾[2])⨁(𝐿 + 𝑠𝑢𝑚)⨁( 𝐿 ≫ 5
+ 𝐾[0])⨁(𝑅 + 𝑠𝑢𝑚)⨁( 𝑅 ≫ 5
𝑠𝑢𝑚 = 𝑠𝑢𝑚 − 𝑑𝑒𝑙𝑡𝑎 кейиги 𝑆𝑆
очиқ матн = (𝐿, 𝑅)

Блокли шифрлар режимлари

  • Блокли шифрлар кодлар китобига ўхшайди.

  • – Яъни, бир сўз ҳар доим бир кодга алмашгани каби, бир хил очиқ матн блоки ҳар доим бир хил шифрматн блокига алмашади.
  • Бу эса ўз навбатида қуйидаги муаммони олиб келади:

Блокли шифрлар режимлари

  • Блокли шифрларни маълум режимда фойдаланиш орқали ушбу муаммони бартараф этиш мумкин.
    • ECB (electronic codebook) режими
    • CBC (cipher block chaining) режими.

ECB

ECB

  • ECB режимида қуйидаги формуладан фойдаланган ҳолда маълумотлар блоклари шифрланади:

  • 𝑆𝑆 = 0,1,2, … лар учун 𝐶𝑖𝑖 = 𝐸𝐸(𝑃𝑖𝑖 , 𝐾)
  • Дешифрлаш учун эса қуйидаги фойдаланилади:

  • 𝑆𝑆 = 0,1,2, … лар учун 𝑃𝑖𝑖 = 𝐷𝐷(𝐶𝑖𝑖 , 𝐾)

формуладан
  • Бир хил очиқ матн блоклари бир хил шифрматн блокларига алмашади.
  • Битта шифрматн блокидаги ўзгариш фақат битта очиқ матн блокига таъсир қилади.

CBC

CBC

  • Мазкур режимда шифрлаш формуласи қуйидагича:

  • 𝑆𝑆 = 0,1,2, … лар учун 𝐶𝑖𝑖 = 𝐸(𝑃𝑖𝑖⨁𝐶𝑖𝑖−1, 𝐾)
  • Дешифрлаш функцияси эса қуйидагича бўлади:

  • 𝑆𝑆 = 0,1,2, … лар учун 𝑃𝑖𝑖 = 𝐷(𝐶𝑖𝑖 , 𝐾)⨁𝐶𝑖𝑖−1
  • Бошланғич вектор деб аталувчи (initialization vector, IV)

  • 𝐼𝑉 дан фойдаланилади ва у мантиқий томондан 𝐶−1 га ўзлаштиралади.
    – Бошланғич вектор махфий сақланмайди.
  • Биринчи блокни шифрлаш қуйидагича амалга оширилади

  • 𝐶0 = 𝐸 𝑃0⨁𝐼𝑉, 𝐾
  • Биринчи блокни дешифрлаш

  • 𝑃0 = 𝐷(𝐶0, 𝐾)⨁𝐼𝑉

CBC – шифрлаш натижаси

CBC

  • Бир

хил очиқ матн блоклари турли шифр матн
блокларига ўзгаради.
  • Битта шифрматн блокидаги ўзгариш иккита очиқ матн блокига таъсир қилади.

Симметрик шифрлаш усуллари муаммолари

  • Томонлар орасида ягона калитни алмашинишнинг мураккаблиги.
  • Ҳозирги кунда симметрик шифрлардан амалда фойдаланиш учун камида 128 битли калитдан фойдаланиш талаб этилади.
  • Қуйидаги жадвалда 2005 йил ҳолатига кўра турли узунликдаги калитларни бузишдаги турли нархдаги компьютерлар томонидан олинган натижалар келтирилган:

Қурилма нархи

Калит узунлиги

80-бит

112-бит

128-бит

10 000 $

7 000 йил

1013 йил

1018 йил

100 000 $

700 йил

1012 йил

1017 йил

1 000 000 $

70 йил

1011 йил

1016 йил

10 000 000 $

7 йил

1010 йил

1015 йил

100 000 000 $

245 кун

109 йил

1014 йил

ЭЪТИБОРИНГИЗ УЧУН РАХМАТ!!!


Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish