Қўлёзма ҳуқуқида


Калий гидроксиднинг кимёвий хоссалари



Download 1,28 Mb.
bet4/28
Sana01.06.2022
Hajmi1,28 Mb.
#624454
TuriДиссертация
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28
Bog'liq
5b35b4709f22c-конвертирован

Калий гидроксиднинг кимёвий хоссалари


Калий гидроксид – рангсиз, ҳидсиз, кристалл модда бўлиб, кучли гигроскопик хусусиятга эга. Кристаллар ҳаводаги намликни тортиб олиб эриши мумкин. Сувда (00 С ҳароратда 49,4 % масса бирлигида эриганда катта миқдорда иссиқлик ажралади), метил спиртида (280 ҳароратда 35,5 % масса бирлигида), этанолда (280 ҳароратда 27,9 % масса бирлигида) яхши эрийди. Моно-, ди- ва тетрагидратлар ҳосил қилади.
Калий гидроксид кучли асос бўлиб, ишқорлар синфига мансуб. Минерал кислота ангидридлари билан (SO2, CO2, NO2 ва б.) осонликча реакцияга киришиб, тузлар ҳосил қилади ва ҳаводан углерод турт оксидини ютиб, гидрокарбонатларга айланади:
КОН + СО2 → КНСО3
Шунингдек, КОН бошқа нордон газлар, масалан, галогенводородлар ва олтингугуртли водородлар билан осон реакцияга киришади:
КОН + НCI → КCI + Н2О

1-жадвал


Калий гидроксид ва унинг кристаллогидратлари



Кўрсаткич

KOH

KOH4H2O

KOH2H2O

KOHH2O

Тэр, 0С

405

-33,5

33

150

р, Дж/(моль⋅К)
С0

64,9*

-

125,5

96,2

ΔH0 , Дж/моль
эр

9,4

26,3

-

9,6

ΔH0 , кДж/моль
ҳос

-424,7

-

-1052,0

-753,5

298, Дж/(моль⋅К)
S0

78,9

-

159

117

*Куб шаклидаги модификация учун: С0р =49,4 Дж/(моль∗К); ΔH0 возг =197,1кДж/моль

Калий гидроксид НF билан реакцияга киришиб, КF аралашмаси, калий бифторид КНF2 ва КН2F3 ҳосил қилади. Углерод оксиди СО билан эса калий формиат НСООК ҳосил қилади. Калий гидроксид минерал ва органик кислоталар билан нейтралланиш реакцияларига киришиб, тузлар ҳосил қилади.


Сувсиз калий гидроксид хлор ва бром билан фақат 6000С ҳароратдагина реакцияга киришади.
Эриган калий гидроксид алюминий, рух, галлий, бериллий, қалай, сурьма, қўрғошинлар билан реакцияга киришиб, уларнинг оксометаллатлари КGaO2, KSnO2 ва бошқаларни ҳосил қилади.
Сувли эритмаларда калий гидроксид ионларга диссоциацияланади. Калий гидроксидининг сувдаги эритмаси кремний, германий, бор, шунингдек, уларнинг оксидлари ва кислоталари билан реакцияга киришиб, тузлар ҳосил қилади.

Download 1,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish