Магнезиал боғловчилар асосидаги буюмлар ва аквапанел – цементли плиталар. Режа



Download 123,03 Kb.
bet1/3
Sana01.06.2022
Hajmi123,03 Kb.
#624684
  1   2   3
Bog'liq
2-маьруза асбестцемент буюмлар


  1. Магнезиал боғловчилар асосидаги буюмлар ва аквапанел – цементли плиталар.



Режа:


  1. .



  1. Магнезиал боғловчилар асосидаги буюмлар



  1. Аквапанел – цементли плиталар.




  1. Магнезиал боғловчилар асосидаги буюмлар

Магний хлорид эритмасида қорилган, каустик магнезит ёки доломит асосида олинган магнезиал боғловчилар органик тўлдиргичлар билан аралаштириб қотирилганда органоминерал буюмлар ҳосил бўлади. Магнезиал боғловчилар органик тўлдиргичлар билан пухта бирикади ва уларни чиришдан сақлайди.

Магнезиал боғловчилар асосида ксилолит ва фибролит буюмлари тайёрланади.

Ксилолит магнезиал боғловчининг магний хлорид эритмасидаги қоришма билан ёғоч қипиқларни аралаштириб қотиши натижасида ҳосил бўладиган сунъий композицион материалдир. Ксилолит таркибига хоссаларини яхшилаш учун талк, асбест, кварц, қум ва бўёқлар киритилади.

Ксилолитнинг ўртача зичлиги 1000-1200 кгм3, сиқилишга мустаҳкамлиги 30-40 МПа, иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти ўртача


0,3 Вт(м0.С).

Ксилолит асосида чоксиз поллар тайёрланади. Ксилолит қоришмаси бевосита ишлатиладиган жойда тайёрланади ва аввалдан ҳосил қилинган асосга ётқизилади, текисланади ва титратиш усулида зичлаштирилади. Ксилолит поллар иссиқлик ва товушни ютади, едирилиш ва динамик кучланишларга қаршилик кўрсатади. Улар нам ва сувли муҳитлар ва шу каби биноларда ишлатилади.



Ксилолитдан пресслаш технологияси асосида квадрат ва олти бурчакли плиткалар, дераза токчалари ва бошқа тўсувчи буюмлар тайёрлаш мумкин. Ксилолит буюмлар юзаси мармар, малахит ва бошқа манзарали қатламлар ҳосил қилиш учун бўялади.

Фибролит магнезиал боғловчилар ёғоч пайрахаси (ёки жундан) аралашмасини қолиплаб, қотириб олинган иссиқлик изоляцияси материалидир. Фибролит плиталари биноларнинг девор, ора ёпмалари, пол ости қисмини иссиқ-совуқдан изоляциялаш ва пардадеворлар барпо қилиш учун ишлатилади. Фибролитнинг асосий хоссалари ва ишлатилиш соҳалари


  1. бобда батафсил берилган.




  1. Download 123,03 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish