Магниторазведка



Download 12,72 Mb.
bet1/12
Sana24.02.2022
Hajmi12,72 Mb.
#219962
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
0. Умумий

Магниторазведка ишлари услубияти


Геофизикавий тадқиқот усуллари
кафедраси ўқитувчиси: Зиябов Ш.Р.
Маъруза №1

Магниторазведканинг физик ва геологик асослари.

  • Магниторазведка – бу геофизик усуллардан бири бўлиб, ер магнит майдонининг ўзгаришларини ўрганишга асосланган. Магнит майдоннинг ўзгаришлари тоғ жинслар ва маъданларнинг ҳар хил магнитланганлиги билан боғлиқ.
  • Магниторазведка темир маъданларни излаш ва қидиришда энг самарали усулдир. У геологик хариталашда, тузилмали тадқиқотларда ва бошқа фойдали қазилмаларни излашда кенг қўлланилади.

Магнит майдонининг ўлчов ишлари


Қуруқликда
Денгиз сатҳида
Ҳавода
Қудуқларда

Магнит майдоннинг асосий характеристикалари


Магнит майдон индукцияси
Гаусс (Гс) ёки Тесла (Тл)
1Гс =10-4 Тл
Т
Магнит майдон кучланганлиги
Ампер/метр (А/м) ёки Эрстед (Э)
1э =10*3/4π*А/м
Н
Майдоннинг магнитланганлиги
Ампер/метр (А/м) ёки Эрстед (Э), γ (гамма)
1γ=10-5 э=1нТл.
I

Ернинг магнит майдони

  • Ер жуда катта бир магнит мисолидир. Эркин осилган магнит стрелкаси ернинг магнит майдонида ер шарини ҳар бир нуқтасида аниқ ҳолатда жойлашади. У геомагнит майдонининг кучланганлик чизмалари бўйлаб жойлашади. Тоғ жинслар ернинг магнит майдонида магнитланадилар, айниқса минераллардаги темирга бой ферромагнит қўшимчалар бўлганда ушбу жинслар магнитланиб қолади. Космик радиация зоналарида (Ван – Аллен зоналари) космик зарралар магнит қопқонларга тушиш натижасида геомагнит майдон ўзгаради.

Ернинг табиий магнит майдони элементлари

Ернинг табиий магнит майдони элементлари

  • Eрнинг табиий магнит майдони элементларини кўриб чиқамиз. Тўғри бурчакли координаталар тизимида Ер магнит майдон индукциясининг векторини “Т” билан белгилаймиз. ОZ ўқи Ер марказига йўналтирилган, ОХ горизонтал ўқи шимолга, ОY ўқи шарқга йўналтирилган.
  • Т векторнинг горизонтал ХОY юзадаги проекцияси Н-горизонтал ташкил этувчиси аталади ва магнит меридиан билан тўғри келади. Унинг ОХ ўқидаги проекцияси – Нх – шимолий ёки жанубий ташкил этувчиси, ОY ўқидаги Ннинг проекцияси – Нy – шарқий ёки ғарбий ташкил этувчиси деб аталади.
  • Н ва Х ўқлар орасидаги бурчак - магнит оғиш бурчаги дейилади ва Д билан белгиланади ва агар, Н географик шарқга йўналган бўлса мусбат бўлади ва агар, Н ғарбга йўналган бўлса манфий бўлади. Т ва Н векторлар орасидаги бурчак (I) – магнит киялиги дейилади.
  • Т векторнинг Z ўқига проекцияси вертикал ташкил этувчиси деб аталади ва Z билан белгиланади. Улар бир-бири билан қуйидагича боғланган:


Download 12,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish