Маъруза №1 кириш. Саноат печлари ҳАҚида тушунчалар ва уларнинг таснифи



Download 1,4 Mb.
bet28/32
Sana16.06.2022
Hajmi1,4 Mb.
#676393
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   32
Bog'liq
лекция

3. Назорат саволлари:
1. Керамик рекуператорларни тарифлаб беринг.
2. Радиацияли рекуператорларни ишлаш принципини тушунтириб беринг.
3. Тўғри сепарацияли табиий айланиш усулини тарифлаб беринг.
МАЪРУЗА 16
РЕКУПЕРАТИВ ВА РЕГЕНЕРАТИВ ИССИҚЛИК АЛМАШИНУВ ҚУРИЛМАЛАРИ


Режа:

  1. Ғиштли регенераторлар ва керамик рекуператорлар.

  2. Металл рекуператорлар ва уларнинг ишончли ишлаш шартлари.

  3. Чўян рекуператорлар.

  4. Нурланишли (радиацион) пўлат рекуператорлар.

  5. Назорат саволлари



1. Ғиштли регенераторлар ва керамик рекуператорлар. Ёниш жараёнига бериладиган ҳавони олдиндан иситш учун махсус иссқлик алмаштиргичлари - ғиштли регенераторлар ва керамик (сополли) рекуператорлар қўлланилади. Бу материаллар арзон ва иссқликка чидамли бўлганлари учун ҳавони 1000-1200 °С гача иситиш имконини берадилар. Шунга қарамай улар қатор камчиликларга эга: чекланган нисбий иссиқлик унумдорлиги, шлакка нисбатан чидамсизлик, газ зичлигининг пастлиги ва ҳоказо.
Ғиштли ренегаторлар арзонлиги ва иссиқликни тўпловчи материал сифатида оддий ғиштдан фойдаланиши билан ажралиб туради. Регенератор ичида жойлаштирилган ғиштлар қизиган тутун газлари билан иситилади ва маълум вақтдан кейш совуқ ҳаво билан совитилади.
Қўлланиладиган ғиштларнинг ўлчамлари бўлиб, одатда узунлиги =250-300 мм, баландлиги =100-150, қалинлиги =50-100 мм бўлади. Газлар ўтадиган каналнинг эни =50-150 мм бўлади.
Рекуператорнинг асосий кўрсаткичлари: - жойлаштирилган 1 ҳажмли ғиштнинг нисбий иситилиш юзаси; кг/м3 - жойлаштирилган 1 м3 ҳажмли ғиштнинг оғирлиги.

23-Расм. Регенератор ичида ғиштни жойлаштириш турлари:
а)оддий; б)мос бўлмаган; в) каналли.


Регенератор ичида ғиштлар “а” ва “б” турда жойлаштирилганда =18-20 м23 ва =1200-1400 кг/м3 бўлади. Агар “в” турда жойлаштирилса, тегишлича =14-16 м23, аммо =1800-2000 кг/м3 бўлади.
Ғиштли регенераторнинг иссиқлик баланси тенгламаси:
(4-1)
Тенгламанинг чап томони тутун газлари регенераторга берган иссқлигини ва тенгламанинг ўнг томони эса, ҳаво билан ёқилиши иситишга сарфланган иссқликни ифодалайди.
Регенератор ичида жойлаштириладиган ғиштнинг керакли юзаси қуйидаги тенгламадан аниқланади:
, м2 . (4-2)
бунда: - ҳавони иситишга сарфланадиган иссқлик, кжоул/соат;
- иш циклининг давомийлиги, соат улушлари;
- иссиқлик узатилиши коэффициенти, кжоул/м2 °С цикл;
- ҳароратлар фарқи, °С.
Бу тенгламадаги энг асосий катталик иссиқлик узатилиш коэффициенти ҳисобланади:
(4-3)
бунда - йиғинди иссиқлик бериш коэффициенти, кжоул/м2 °С;
- ҳавога иссиқлик бериш коэффициенти, кжоул/м2 °С;
- икки ёқлама иситилаётган ғиштнинг эквивалент қалинлиги, м;
- ғиштнинг солиштирма оғирлиги, кг/ м3;
- иссиқликни тўплаш (аккумуляция) коэффициенти;
- ҳарорат коэффициенти (цикл давомида ғиштнинг ўртача ҳарорати унинг юзаси ҳарорати билан боғлайдиган коэффициент).
Иссиқлик бериш коэффициента регенератор ичида ғиштларни жойлаштириш (териш) турига (расм 5-1) боғлиқ бўлади. Чунончи “а” тури учун:
;
“б” тури учун:

“в” тури учун:



бунда: Т - тутун газларининг ҳарорати, °К;
- тутун газларининг келтирилган тезлиги, м/сек;
- каналнинг эквивалент диаметри, м.
Аккумуляция (тўплаш) коэффициента умуман олганда параметрининг функцияси ҳисобланади, бунда - ғиштнинг ҳарорат ўтказиш коэффициенти, м2/соат.
нинг қийматларини унинг аниқловчи параметрларга боғлиқлигидан фойдаланиб топиш мумкин:



0,5

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0



0,28

0,42

0,60

0,70

0,76

0,80



Ҳарорат коэффициенти қуйидаги муносабатдан аниқланади:
;
бунда: - иш циклида ғишт ҳарорати ўзгаришларининг амплитудаси;
ва -иситиш ва совитиш пайтидаги ғишт юзасининг ўртача ҳароратлари.
Одатда ғиштли регенераторлар учун =2,2-2,5 бўлади.



Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish