Маъруза №13-14. Тугунлар ва линиялар



Download 313,02 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/6
Sana21.02.2022
Hajmi313,02 Kb.
#61718
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
mar-14

Кадрлаштириш (Framing). Маълумки, канал сатҳи томонидан тақдим 
этилувчи биринчи хизмат кадрлаштириш ҳисобланади. Ҳар бир тугун канал 
сатҳи кадрни навбатдаги тугунга узатмасдан аввал унга дейтаграммани 
(тармоқ сатҳидан қабул қилинган пакет) инкапсуляциялаши керак. Ҳамда 
тугун мантиқий каналда қабул қилинган кадрдан дейтаграммани 
декапсуляциялаши керак. Ҳар турдаги канал сатҳлари кадрлаштириш учун 
ҳар хил форматларга эга. Одатда канал сатҳидаги пакет фрейм (кадр) деб 
аталади. 
Оқимларни бошқариш (Flow Control). Ҳар сафар бизда ишлаб 
чиқарувчи ва истеъмолчи мавжуд бўлганда, биз оқимларни бошқариш ҳақида 
ўйлашимиз 
керак. 
Агар 
ишлаб 
чиқарувчи 
фойдаланилмайдиган 


предметларни ишлаб чиқарса, у ҳолда предметларнинг тўпланиб қолиши 
юзага келади. Узатувчи канал сатҳи линия охирида кадрлар ишлаб 
чиқарувчиси ҳамда линиядаги қабул қилувчи канал сатҳи истеъмолчи 
ҳисобланади. Агар ҳосил қилинган кадрлар тезлиги қабул қилинаѐтган 
кадрлар тезлигидан катта бўлса, у ҳолда қабул қилувчи томондаги фреймлар, 
яъни уларни қабул қилиши (қайта ишлаши) учун кутиш вақти мобайнида 
буферлаштирилади. Маълумки, биз қабул қилувчи томонда чексиз буфер 
сиғимига эга бўла олмаймиз. Бизда икки вариант мавжуд. Биринчи 
вариантда, агар буфер тўлган бўлса қабул қилувчи канал сатҳига кадрларни 
ўчириш имкони берилади. Иккинчи вариант шундан иборатки, яъни қабул 
қилувчи канал сатҳига узатувчи канал сатҳига узатишни тўхтатиш ѐки ишни 
секинлаштириш ҳақида қайта алоқани жўнатиш имконини беришдан иборат. 
Хатоликларни назоратлаш. Узатувчи тугунда канал сатҳидаги кадр 
битларга алмаштирилган, электромагнит сигналларга ўзгартирилган ва 
узатиш муҳити орқали узатилган бўлиши керак. Қабул қилувчи тугунда 
электромагнит сигналлар қабул қилинади, битларга ўзгартирилади ва кадрни 
ҳосил қилиш учун жойлаштирилади. Электромагнит сигналларда 
бузилишлар бўлиши мумкинлиги сабабли кадр хатоликларга таъсирчан 
ҳисобланади. Аввало хатоликни аниқлаш зарур. Хатолик аниқлангандан сўнг 
у қабул қилгич тугунида тузатилган, олиб ташланган ва узатувчи тугун 
томонидан қайта узатилган бўлиши керак. Сабаби хатоликларни аниқлаш ва 
тузатиш ҳар бир сатҳдаги (тугундан тугунга ѐки хостдан хостга) муаммо 
ҳисобланади. 

Download 313,02 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish