Математик масалааларни ечишда пакетларнинг ўрни ва аҳамияти


Mathcad интерфейсини қуйидаги элементлар ташкил этади



Download 31,06 Kb.
bet2/2
Sana31.03.2022
Hajmi31,06 Kb.
#520320
1   2
Bog'liq
холиков

Mathcad интерфейсини қуйидаги элементлар ташкил этади. :
-меню сатри;
-ускуналар панеллари Стандард (стандарт), Форматтинг (форматлаш), Ресоурcес (ресурслар) ва Cонтролс (бошқариш элементлари);
-Маth ускуналар панели ва унинг ёрдамида ишга тушиши мумкин бўлган қисқача математик ускуналар панели;
-ишчи соҳа;
-ҳолатлар сатри;
-контекст меню;
-мулоқот ойналари;
-Маthcadнинг қисқача маълумотлари ва ички намуналаридан иборат ресурслар ойнаси;
Кўплаб буйруқларни меню ёрдамида ҳам, ускуналар панели ёрдамида ҳам бажариш мумкин.
Mathcad да математик панелларнинг вазифалари:

  • Calculator(kalkulyator) –асосий математик амалларни қўйиш учун ҳизмат қилади. Оддий калкулятор тугмалари каби жойлашгани учун шундай номланган.

  • Graph(grafik)–графиклар жойлаштириш;

  • Matrix(matritsa)–матритса ва матритса учун операторларни қўйиш;

  • Evaluation(ifoda)–бошқариш ва ҳисоблаш операторларини қўйиш;

  • Calculus(hisoblash)–интеграллаш ва дифференсиаллаш, қўйиш операторларини қўйиш.

  • Boolean(bul operatorlari) –мантиқий операторларни қўйиш.

  • Programming(programmalash)–mathcad воситалари билан программалаш.

  • Greek(grek simvollari) –грек символларини қўйиш.

  • Symbolic(simvolika) –символли операторларни қўйиш.

Математик панелнинг кўплаб тугмаларига сичқонча кўрсаткичи келтирилганда сузиб чиқувчи ёрдам пайдо бўлади, унда қайноқ тугмалар ҳам кўрсатилади. Исталган панелни Вид менюсининг Toolbars (ускуналар панели) пункти ёрдамида чақириш ёки яшириш мумкин.
Формула бўйича содда ҳисоблашларни бажариш учун қуйидаги ишлар кетма кетлигини амалга оширининг:
1.Ифода ёзиладиган жойни аниқланг ва шу жойга сичқончани босинг.
2.Ифоданинг чап қисмини киритинг.
3. = белгисини ёки белгили тенглик > белгисини киритинг.
1-ҳолда ифоданинг сонли қиймати, 2-ҳолда аналитик қиймати (агар мумкин бўлса) ҳисобланади. Масалан, arccос(0) ни ҳисоблаш учун клавиатурадан аrccос(о)= ёки arccос(о)> ёзувини киритиш етарли, ўнг томонда натижа пайдо бўлади. Arccос(о)=1.571 аrccос(о)>pi/2
ҳисоблашлар ўша заҳоти амалга оширилади. Мураккаб ва узун ҳисобларда уни Esc тугмаси орқали тўхтатиб турган фойдали, керак бўлганда эса F9 орқали ҳисоблашни бажариш мумкин.
Mathcad да ички функсияларнинг кўплари бир нечта аргументга эга, уларнинг параметрлари ва номларини эсда сақлаш қийин. Шунинг учун қуйидагича иш юритиш маъқул:
Ифодалардаги ички функсияларни киритиш учун:
1) ифодага функсияни қўйиш керак бўлган жойни аниқлаш.
2) f(х) ёзувли тугмани босиш.
3) function category (функсия категорияси) рoйхати пайдо бўлади, insert function  (функсияни қўйиш) мулоқот ойнасидан керакли функсия категориясини танланг.
4) function name (функсия номи) рўйхатидан ички функсиянинг номини танланг.
5) ок тугмасини босинг.
6) етишмаётган аргументларни киритинг ва натижани олиш учун = ёки > белгисини киритинг.
Кўпгина математик ифодаларни Calculator(kalkulyator) панели ёрдамида киритиш мумкин.
Фойдаланилган адабиётлар
1. Зокирова.Ф., Юлдашев У. Информатика ўқитиш методикаси.
Т.: «Талқин» -2005.
2. Примқулова А. “MAPLE” да математик масалаларни ечиш методлар”. Ангрен. -2009.
Download 31,06 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish