Мавзу : Simulink библиотекаси бўлимлари


Жараёнларни кузатиш ва қайд қилиш учун виртуал приборлар библиотекаси (Sinks)



Download 169,92 Kb.
bet2/2
Sana28.03.2022
Hajmi169,92 Kb.
#514121
1   2
Bog'liq
матлаб

Жараёнларни кузатиш ва қайд қилиш учун виртуал приборлар библиотекаси (Sinks)


Тадқиқ қилинаётган моделдаги жараёнларни кузатиш ва қайд қилиш учун виртуал приборлар библиотекаси (Sinks) 3.19-расмда келтирилган.







3.19-расм. Виртуал приборлар библиотекаси (Sinks)

Sinks библиотекасида қуйидаги виртуал приборлар мавжуд:


Display — ўлчанаётган катталикларни дисплей экранига рақамли кўринишда чиқариш учун мослама.
Scope — вақт бўйича боғланишларни кузатиш учун осциллоскоп.
Stop Simulation — киришидаги сигнал нолга тенг бўлмаганда симуляцияни (моделлашни) тўхтатади.
То file — Simulink моделини MatLab тизими билан боғловчи блок. Ушбу блок моделлаш натижаларини кейинчалик қайта ишлаш учун MatLab файлига ёзиш имкониятини беради.
То Workspace — моделлаш натижаларини кейинчалик қайта ишлаш учун ишчи соҳага ўтказиш имкониятини беради.
XY Graph — қутбли координаталар системасида граф қургич.



а)



б)
3.20-расм. Stop Simulation элементининг ишлашига мисол: а-элемент уланмаган, б-уланган
Stop Simulation элементининг ишлашига мисол 3.20 – расмда келтирилган. Расмда кўрсатилган Relatuonal Operator мантиқий элементи киришига бериладиган сигналларни таққослайди. Агар биринчи сигнал иккинчисидан катта бўлса чиқишида мантиқий бир, акс ҳолда нол ҳосил бўлади. Stop Simulation элементининг киришига берилган сигнал нолдан фарқли бўлса моделлаш тўхтатилишини кўришимиз мумкин.
Оссиллоскоп ва унинг ростлаш ойнаси 3.21-расмда кўрсатилган.






3.21-расм. Осциллоскопнинг экрани ва созлаш ойнаси
Ростлаш ойнасидаги Number of axes майдонига киритиладиган сон осциллоскопда очиладиган экранлар сонини белгилайди. Экранда ординаталар ўқи бўйича кузатилаётган катталикнинг қиймати, абсциссалар ўқи бўйича эса модел вақтининг қийматлари қўйилади.
Scope (осциллоскоп) ойнасининг параметрларини бошқариш учун қуйидагиларга эга бўлган асбоблар панели мавжуд:
Zoom – график ўқларининг масштабларини ўзгартириш;
Zoom X-axis – абсциссалар ўқи бўйича масштабни ўзгартириш;
Zoom Y-axis – ординаталар ўқи бўйича масштабни ўзгартириш;
Autoscale – ўқларнинг автоматик масштабини автоматик равишда ўрнатиш;
Save current axes settings – ўқларнинг ўрнатилган масштабини сақлаш;
Properties – Scope блоки параметрларини созлаш ойнасини очиш;
Print – Scope ойнаси маълумотларини босмага чиқариш.
Айрим созлашларни контекст меню буйруқлари ёрдамида бажариш мумкин. Контекст меню сичқончанинг ўнг тугмасини босиш йўли билан чақирилади:

  • Properties тугмаси босилганда Properties scope ойнаси очилади. Ушбу ойна иккита бўлимга эга:

  • General (Умумий хоссалар), графикларни чиқариш форматини бошқариш элементларини ўз ичига олади;

  • Data history (маълумотларни сақлаш), графикларда кўрсатиладиган маълумотларни MATLABнинг ишчи соҳасига ёзиш параметрларини ўрнатиш имкониятини беради.

General бўлими қуйидаги элементларга эга:

  • Number оf axes матн майдони, Scope ойнасида ҳосил қилинадиган ост ойналар(графиклар) сонини киритиш учун мўлжалланган. Бошланғич ҳолда фақат битта ост ойна кўрсатилади, ҳосил қилинадиган ҳамма графиклар учун Y ўқи хусусий бўлади. Лекин Х координаталарни шакллантиришда ҳамма графиклар учун бир хил бўлган модел вақти олинади. Иккита графикка эга бўлган Sсоре ойнаси 3.22-расмда кўрсатилган;

  • Time range матн ойнаси, унда вақт ўқи бўйича(Х ўқи) диапазоннинг чегаравий қийматлари кўрсатилади. Ушбу қийматлар модел вақтининг бирликларида яққол ёки auto калит сўз ёрдамида (бунда Х ўқи бўйича вақтнинг чегаравий қиймати моделлаш сеанси учун олинган модел вақтининг сўнгги қийматига мос келади) кўрсатилиши мумкин;

  • Tike labels очилувчи рўйхати, Scope ойнасида бир нечта график ҳосил қилинганда ишлатилади:

  • bоttоm axes оnly – Х ўқи бўйича вақтнинг қийматлари фақат энг пастки график учун кўрсатилади;

  • all - Х ўқи бўйича вақтнинг қийматлари ҳамма графиклар учун кўрсатилади;

  • none – Х ваY ўқлари бўйича қийматлар кўрсатилмайди.

  • Sampling очилувчи рўйхати, графикларни чизиш даврийлигини бошқариш вариантларини танлаш учун хизмат қилади:

      • Decimation – “қирқиш” коэффициенти, масалан, Decimation=3 бўлса график қуриш учун моделлашнинг ҳар учинчи қадамидаги қийматлардан фойдаланилади;

      • Sample time – график қуришда ишлатиладиган қийматларнинг даврийлиги моделлаш сеанси учун ўрнатилган моделлаш вақти қадамининг катталиги орқали аниқланади.


Осциллоскоп ёрдамида моделларнинг айрим нуқталаридаги сигналларни кузатиш мумкин (3.22 -расм).





3.22-расм. Моделларнинг айрим нуқталаридаги сигналларни кузатиш
Download 169,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish