Мавзу: АҲмад заки валидий-тўҒоннинг “хотиралар”ида туркистон тарихининг ёритилиши. Тайёрлади: Кабилова У



Download 0,93 Mb.
bet3/5
Sana13.07.2022
Hajmi0,93 Mb.
#786235
1   2   3   4   5
Bog'liq
Termiz davlat u-WPS Office

Оренбургда буюк олим Ризоуддин Фахриддин рахбарлигида “Шуро” деган бир мажмуа нашр этила бошланган эди. Бу зот шу йили мен нихоятда кадрлайдиган Маъаррий Абу-л-Ало Ахмаднинг хаёти ва фалсафасига дойр жуда гузал бир макола нашр этганди. У бу маколани хали кишлокдалик пайтидаёқ уқиганди. Отасининг якин дусти, журналнинг бош мухаррири Ризоуддин хазратни зиёрат этди. У зот уни хурмат билан кабул килди. У мажмуа ноширлари булмиш Рамеевларга карашли бир каватли уйда турарди. У билан тарих ва адабиётга, билхосса, Маъррийга оид куп нарсаларни сухбатлашди. “Кирк фарз” вокеасини, табиийки, унга айтмади. Тахсил олиш хакидаги дардимни айтди. Узлари озми- купми, ишкилиб, русча билар эканлар. Унга баъзи рус тилидаги тарих китобларини ва Соловьёв тарихини курсатдилар. Бу хам узгача бир имтихон эди. Рус мактабида колиш ёки Сурияга кетмок каби икки ут орасида тараддудланаётганини айтди. У Валидийга мамлакатда колмокни тавсия этди.

II БОБ "Хотиралар”да Туркистон сиёсий тарихининг ёритилиши II.1. Туркистоннинг ХХ асрнинг биринчи ярмидаги тарихини ўрганишда”Хотиралар”нинг ўрни ва умумий мазмуни

Валидий Фикрича, бошкирдларнинг алохида бир сиёсати булиши

мумкин эмас. Худудий масалаларида русларни кучириш сиёсати

туфайли юзага келган муаммолар хусусида козок, киргизларда хам

бир хил булгани учун хам бутун Туркистон билан бир булишлари

кераклигига амин булган эди. Зотан, XVIII аср курашлари

натижасида Амударё хавзасига бориб жойлашган котой бошкирдлари

билан Сирдарё хавзасидаги котой — кипчок кавмлари хали-хануз

жанговарлигини йукотгани йук. Валидий таникли Гайдар Мирзо

Сиртлонов ва Килим йулидаги султонлари наслидан булган султон

Салимгирей Жонтурин билан 1915 йилнинг куз ида бир неча кун

сухбатлашди. Султоновлардан Алиаскар Сиртлонов уз вактида рус-

япон уруши кахрамонларидан генерал Стесселни химоя этган, Россия

микёсида адвокат — окловчи эди, асли дербенд беютаридан булган

кайногаси Довуд Шайхали тарафидан улдирилди. Бунда русларнинг


Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish