Мавзу Анорганик кимё фани тараққиёти. Идеал газ конунлари Режа : Анорганик кимё фани тараққиёти


Газсимон моддаларнинг молекуляр массасини топиш



Download 58,35 Kb.
bet7/9
Sana23.02.2022
Hajmi58,35 Kb.
#153889
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Мавзу 1 Идеал газ ыонунлари

Газсимон моддаларнинг молекуляр массасини топиш .

Газсимон моддаларнинг молекуляр массаларини аниклаш Авогадро конунидан келиб чикадиган иккинчи ва учинчи хулосага асосланади.


I. Авогадро конунининг иккинчи хулосасига мувофик, бир моль газ нормал шароитда 22,4 л хажмни эгаллайди. Агар биз маълум хажмдаги газнинг маълум температура ва маълум босимда неча грамм келишини билсак, унинг молекуляр массасини хисоблаб чикара оламиз. Бунинг учун аввал Бойль- Мариотт, Шарль ва Гей-Люссак қонунларининг тенгламасидан фойдаланиб, газнинг нормал шароитдаги хажмини хисоблаймиз :
Vo = P.V.273,2/ Po.T (1.12)
(P— газнинг Т oK даги босими, Vo- газнинг нормал шароитидаги
хажми, V- газнинг босими Р ва температураси Т бўлгандаги ҳажми), Vo ни топганимиздан кейин куйидагича пропорция тузамиз: агар Vo л газ g грамм бўлса, 22,4 л газ М грамм бўлади:

M = 22,4 / Vo


Маълум хажмдаги газнинг массасини аникдаш учун махсус
газ пикнометрларидан фойдаланилади.

II. Авогадро конунининг учинчи хулосасига мувофик тенг хажмда олинган икки хил газнинг массаси кандай нисбатда бўлса, уларнинг молекуляр массаси хам худди шундай нисбатда бўлади. Масалан, хажми 1 л бўлган икки хил газ олайлик. Олинган хар кайси газда N тадан молекула бўлсин. Биринчи газнинг массасини билан g1 , иккинчи газнинг массасини g2 билан, молекуляр массасини М1 ва M2 билан белгилаймиз. 1 литр газнинг массаси ундаги молекулалар массасининг йигиндисига тенг бўлгани учун:


G1 = M1.N1 ; G2 = M2. N2 булади. Биринчи тенгликни иккинчисига булсак, G1/G2 = M1/M2 келиб чикади.


Маълум хажмда олинган бирор газ массасининг худди шу температура ва шу босимда, худди шундай. ҳажмда олинган бошка газ массасига нисбати биринчи газнинг иккинчи газга нисбатан зичлиги деб аталади. Масалан, 1 л карбонат ангидрид 1,98 г, шундай шароитда I л водород 0,09 граммга тенг. Шу сабабли карбонат ангидриднинг водородга нисбатан зичлиги 1,98:0,09=22 га тенг бўлади.


Газ зичлигини D харфи билан белгилаб, G1/G2 = D
булгани учун M1/M2 = D кўринишида кўчириб ёзамиз, бундан:
M1 = DM2 (1.14) келиб чикади.
Демак, бирор газнинг молекуляр массаси, шу газнинг иккинчи бир газга нисбатан зичлигини иккинчи газ молекуляр массасига купайтмасига тенг.
Купинча, турли газларнинг зичлиги водородга нисбатан aниклана ди. Водороднинг молекуляр массаси 2,016 га тенг бўлгани учун моддаларнинг молекуляр массаларини хисоблаш формуласи:
М = 2,0 . D H2

кўринишца ёзилади (бу ерда, DH2 газнинг водородга нисбатан


зичлиги). Газнинг молекуляр массаси унинг хавога нисбатан зич-
лигига караб хам топилади. Хаво гарчи бир канча газлар аралашмасидан иборат бўлса хам, унинг таркиби доимий бўлгани учун ўртача молекуляр массаси хам доимий бўлиб, 29 г-моль га тенг. Текшириладиган газнинг хавога нисбатан зичлигини билан белгиласак, молекуляр массасини хисоблаб топиш учун куйидаги формулага эга буламиз:
М = 2 9. D havo (1.15)
Бу усулнинг асосий кийинчилиги газнинг нисбий зичлигини топишдир. Молекуляр массани топишнинг иккинчи усуллари бор:



Download 58,35 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish