Маvzu: asossiy makroiqtisodiy ko'rsatkichlar va ularni hisoblash



Download 0,62 Mb.
bet3/3
Sana21.12.2022
Hajmi0,62 Mb.
#893422
1   2   3
Bog'liq
ASOSSIY MAKROIQTISODIY KO\'RSATKICHLAR VA ULARNI HISOBLASH

Misol . Daromadlar oqimlari.

  • Misol . Daromadlar oqimlari.
  • 2 sektor: Uy xo'jaligi va korxonalar/
  • а). Korxonalar sektori Uy xo'jaligi sекtoriga 100 mln.so’m miqdorida ish xaqi to’landi.
  • b). Uy xo'jaligi sекtori Korxonalar sektoridan 80 mln.so’mga mahsulotlarni sotib oldi.
  • c). Uy xo'jaligi sекtori 20 mln.so’m jamqarildi.
  • d). Korxonalar sektori 10 mln.so’mni амоrtizatsiya fondiga ajratdi.
  • e). Korxonalar sektori 30 mln.so’mni kapitalgo’ilmaga ajratdi.

1). Buxgalteriya hisobi usuli.

  • 1). Buxgalteriya hisobi usuli.
  • Каждая операция записывается дважды:
  • - в качестве использованных средств
  • - в качестве ресурсов.
  • Дважды происходит списание каждой операции:
  • - в счете плательщика
  • - в счете получателя.
  • Получение денег, товара и т.п. регистрируется в правой стороне счета; предоставление услуг другим секторам - в левой стороне как использование ресурсов.
  • korxonalar
  • Ui xo’jaliklari
  • Jamgarish
  • Foydalanish
  • Дебит
  • Resurslar Кредит
  • Дебит
  • Кредит
  • Дебит
  • Кредит
  • 100
  • 80
  • 80
  • 100
  • 20
  • 20
  • 30
  • 30
  • 10
  • 10
  • 110
  • 110
  • 100
  • 100
  • 30
  • 30

2.BALANSL USUL

  • Дебит
  • Кредит
  • Korxona-lar
  • Ui xo’jaliklari
  • Jamgarish
  • Operatsiya nomi
  • Korxona-lar
  • Ui xo’jaliklari
  • Jamgarish
  • 100
  • 1). Ish xaqi to’landi
  • 100
  • 80
  • 2). Mahsulotlarni sotib olish
  • 80
  • 20
  • 3). Jamgarish
  • 20
  • 10
  • 4). Амоrtizatsiya
  • 10
  • 30
  • 30
  • 110
  • 100
  • 30
  • kapitalgo’ilma
  • 110
  • 100
  • 30

3). TENGLAMALAR USULI

  • Каpitalqo’ilmalar = Ish xaqi + амоrtizatsiya + maxsulot= 30
  • Jamgarish = Каpitalqo’ilmalar – jamgarish = 20

4. CHIZMA USULI

3. MILLIY HISOBLAR TIZIMIDA IQTISODIY KO'RSATKICHLARNI HISOBLASH USULI

  • Фойдаланиш
  • Ресурслар
  • Балансловчи моддаларни хисоблаш усули
  • 1. Ишлаб чикариш хисоби
  • Оралик истеъмол
  • Ялпи ички махсулот бозор нархларида (ЯИМ)
  • Ишлаб чикариш, асосий бахоларда. - 4618,7
  • Махсулотга соликлар – 305,3
  • Субсидиялар – 91,0
  • Ялпи ички махсулот бозор нархларида -
  • 2. Даромадларнинг шаклланиш хисоби
  • Иш хаки – 1323,4
  • Ишлаб чикаришга ва импортга соликлар – 429,7
  • Ялпи фойда (ЯФ)
  • Ялпи ички махсулот бозор нархларида
  • Ишлаб чикаришга ва импортга субсидиялар – 96,7
  • Ялпи фойда (ялпи аралаш даромад)
  • 3. Бирламчи даромадларни таксимланиш хисоби
  • Мулкдан олинган ва «Ташки оламга» берилган даромадлар – 144,7
  • Дастлабки даромадлар салдоси (ялпи миллий даромад)
  • Иш хаки – 1323,4
  • Ишлаб чикаришга ва импортга соф соликлар – 396,0
  • «Ташки оламдан» олинган мулк даромадлари – 29,3
  • Дастлабки даромадлар салдоси (ялпи миллий даромад)
  • Фойдаланиш
  • Ресурслар
  • Балансловчи модддаларни хисоблаш усули
  • «Ташки олам»га берилган жорий трансфертлар – 1,8
  • Ялпи миллий кузланган даромад
  • Дастлабки даромадлар салдоси (ялпи миллий даромад) – 2569,2
  • «Ташки оламдан» олинган жорий трансфертлар – 1,8
  • Ялпи миллий кузланган даромад
  • 5. Ялпи кузланган миллий даромаддан фойдаланиш хисоби
  • Пировард истеъмол сарфлар – 2048,3
  • Шу жумладан уй хужаликларига – 1507,3
  • Давлат муассасаларига -486,0
  • Уй хужалигига хизмат килувчи нотижорат ташкилотларга – 55,0
  • Ялпи миллиий жамгариш
  • Ялпи миллий кузланган даромад
  • 6. Капитал билан операциялар хисоби
  • «Ташки олам»га берилган капитал трансфертлар -19,5 Асосий капиталнинг ялпи жамгарилиши – 471,1 Гамламалар узгариши – 33,7 Соф кредитлаш (+) еки соф карз олиб туриш (-) -76,7
  • Ялпи миллиий жамгариш – 518,3
  • «Ташки олам»дан олинган капитал трансфертлар -15,9
  • Соф кредитлаш (+) еки соф карз олиб туриш (-)
  • 7. Молиявий хисоб
  • Сотиб олинган молиявий активлар
  • Соф кредитлаш – 76,7
  • Кабул килинган молиявий мажбуриятлар

КЎРСАТКИЧЛАРНИНГ ЎЗАРО БОҒЛАНИШИ

  • Курсаткичлар
  • Шартли ишоралар
  • Хисоблаш тартиби
  • Ч
  • Ч=Ч(М)+Ч(Х)
  • 2. Оралик истеъмол
  • ОИ
  • 3. Ялпи кушилган киймат
  • ЯКК
  • ЯКК=Ч+ОИ+МСС+ИСС
  • 4. Ялпи ички маxсулот
  • ЯИМ
  • ЯИМ=∑ЯКК=∑Ч-∑ОИ+∑МСС+∑ИСС
  • 5. Кушилган киймат солиғи
  • ККС
  • 6. Импортга соф солик
  • ИСС
  • 7. Махсулотларга соф соликлар
  • МСС
  • СИ
  • СИ=ЯКМД-ЯМЖ
  • 9. Соф ички махсулот
  • СИМ
  • СИМ=ЯИМ-АКИ
  • 10. Миллий даромад
  • МД
  • МД=ДД+ОДС
  • 11. Асосий капиталнинг истеъмоли
  • АКИ
  • 12. Дастлабки даромадлар
  • ДД
  • Курсаткичлар
  • Шартли ишоралар
  • Хисоблаш тартиби
  • 13. Иктисодиетнинг ялпи фойдаси:
  • - тармокларнинг;
  • - секторларнинг
  • ИЯФ
  • ЯФт
  • ЯФс
  • ИЯФ=∑ЯФт=∑ЯФс=ЯИМ-МХ-МСС-ИСС
  • ЯФт=ИСФт+АКИт
  • ЯФс=ИСФс+АКИс
  • ИСФ
  • ИСФ= (Ч-ОИ)-(ИХ+СС)
  • 15.Кузланган миллий даромад
  • КМД
  • КМД=ЯКМД+СЖТ
  • 16.Ялпи кузланган миллий даромад
  • ЯКМД
  • ЯКМД=ЯМЖ+СИ
  • 17.Соф кузланган миллий даромад
  • СКМД
  • СКМД=ЯКМД-АКИ
  • 18. Секторнинг ялпи кузланган даромади
  • СЯКД
  • 19. Ялпи миллий жамгариш
  • ЯМЖ
  • ЯМЖ=ЯКМД-СИ
  • СЖТ
  • 21. «Ташки олам» билан омилли (дастлабки) даромадлар салдоси
  • ОДС
  • 22.Ёлланган ходимларнинг мехнат хаки
  • ИЩ
  • 23. Ишлаб чикаришга соф соликлар
  • ИСС

Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish