Mavzu; Farg'ona mintaqasi Reja; kirish Farg'ona iqtisodiy rayonining ichki tuzilishi va Respublikada tutgan o'rni


Фарғона иқтисодий районининг ички тузилиши ва



Download 186,1 Kb.
bet2/18
Sana11.06.2022
Hajmi186,1 Kb.
#655152
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
МУСТАҚИЛ ИШИ Минтақавий иқтисодиёт 10-МАВЗУ

1.Фарғона иқтисодий районининг ички тузилиши ва
Республикада тутган ўрни
Водийнинг марказий қисмларида баландлик денгиз сатҳидан 200−300 метрдан ошмайди ва чекка томон эса ер усти кўтарилиб боради. Бу кўтарилиш шимолда кескинроқ, бинобарин, ҳудуднинг энг баланд қисмлари унинг шимол, шимоли­ғарбига тўғри келади (тахминан 2200 м).
Майдони анча кичик, лекин аҳоли сони кўп ва ниҳоятда зич жойлашган ушбу ҳудуднинг иқтисодий район шаклида ажратилиши, энг аввало, унинг географик ўрни ва демографик салоҳияти билан тавсифланади. Бу ерда район ҳосил қилувчи ишлаб чиқариш тармоқлари бўлиб эса асосан пахта ва пилла етиштириш, боғдорчилик, енгил ва озиқ­овқат саноатлари хизмат қилади. Шу нуқтаи назардан айтиш мумкинки, минтақа иқтисодиётини ривожланган агросаноат мажмуаси ташкил қилади. Унга қўшимча равишда кимё, нефт ва нефт кимёси ҳамда машинасозлик, айниқса автомобилсозлик ривожланиб бормоқда.
Фарғона иқтисодий райони мамлакат ялпи ички маҳсулотини 23,7, саноат ишлаб чиқаришини 1/5 ва қишлоқ хўжалиги маҳсулотини 30 фоизига яқинини беради. Водийда қадимдан пахтачилик ва пиллачилик билан шуғулланиб келишган, бунга унинг географик ўрни, яъни Буюк Ипак йўлида жойлашганлиги ҳам ўз таъсирини кўрсатган. Ҳудуднинг айнан ана шундай транзитлик (ўтувчанлик) хусусияти ўтмишда бу ерда хўжалик ва маданиятнинг ривожланиш йўналишларини қисман белгилаб берган.
Шу ўринда таъкидлаш лозимки, Буюк Ипак йўлининг тикланиши, Трансконтинентал Европа−Осиё магистралининг очилиши водий иқтисодий географик ўрнини тубдан ўзгартирди, унинг берк ҳолатини йўқотади ва яна шарққа томон «очади». Шубҳасиз, мазкур омил минтақа ижтимоий­ иқти­содий ривожланишини янада тезлаштиради.
Водий қазилма ресурсларга бой эмас ва, бинобарин, бу омил район ҳосил қилувчи бўла олмайди. Бу ерда ёқилғи (нефт) ва рангдор металларнинг кичик конлари бор, холос. Асосий минерал бойликлар водийнинг тоғ қисмида–туташ республикалар ҳудудида жойлашган.
Сув ресурслари ҳам айнан ана шу ҳудудларда ташкил топади, бироқ улардан суғорма деҳқончиликда фойдаланиш водийнинг ички, яъни Ўзбекистон қисмида вужудга келган. Бу ерда биз тоғ ва текислик табиий­хўжалик тизимларининг геожуфтлик ҳолатини, уларнинг ўзаро алоқадорликда ривожланиш заруриятини, ҳудудий иқтисодий интеграция жараёнларининг зарурлигини кўриб турибмиз. Шу боис, минтақада қўшни давлатлар билан иқтисодий алоқаларни йўлга қўйиш, ягона мамлакатлараро иқтисодий макон яратиш муҳим аҳамиятга эга.

Download 186,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish