Mavzu; Farg'ona mintaqasi Reja; kirish Farg'ona iqtisodiy rayonining ichki tuzilishi va Respublikada tutgan o'rni


­жадвал Фарғона иқтисодий районининг ички тузилиши ва



Download 186,1 Kb.
bet3/18
Sana11.06.2022
Hajmi186,1 Kb.
#655152
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
МУСТАҚИЛ ИШИ Минтақавий иқтисодиёт 10-МАВЗУ

жадвал


Фарғона иқтисодий районининг ички тузилиши ва
Республикада тутган ўрни (2000й., фоиз)







Кўрсаткичлар



ФИР ЎзРда

Андижон вилояти

Наманган вилояти

Фарғона вилояти

ЎзР

ФИР

ЎзР

ФИР

ЎзР

ФИР

1

Майдони

4,1

0,9

23,0

1,7

41,3

1,5

35,7

2

Аҳолиси

27,7

8,9

32,3

7,9

28,5

10,9

39,2

3

Ялпи ички маҳсулот

23,7

8,2

34,5

5,3

22,2

10,2

43,3

4

Саноат маҳсулотлари

24,5

8,1

33,2

3,7

15,0

12,7

51,8

5

қишлоқ хўжалиги
маҳсулоти



29,1



10,5



35,9



8,0



27,6



10,6



36,5

6

Экин майдонлари

20,1

6,1

30,4

6,1

29,5

7,9

40,1

7

Инвестиция

16,8

4,9

29,3

5,5

32,7

6,4

38,0

8

Ташқи савдо обороти

12,0

6,0

44,9

1,6

13,7

4,4

41,4




экспорт

11,9

3,9

32,5

2,3

19,8

5,7

47,7




импорт

12,4

8,4

68,2

1,0

7,1

3,0

24,7

Иқтисодий районни шакллантирувчи асосий омил бу ерда яшовчи кўп сонли аҳоли ва меҳнат ресурслари ҳисобланади. Бинобарин, водий, воҳа тушунчалари аҳоли зич жойлашган, меҳнатни кўп талаб қилувчи хўжалик тармоқлари, аҳоли манзилгоҳларининг йўл ва сойлар, каналлар бўйларида занжирсимон ҳудудий ташкил этилганлик ва бошқа ўзига хос, бетакрор хусусиятлари билан уйғунлашиб кетади. Водийда аҳоли кўп, ер­сув манбалари эса чекланган. Айнан ана шундай номувофиқлик минтақанинг асосий ижтимоий­иқтисодий муаммоларини келтириб чиқаради. Энг муҳими-бу ерда аҳоли бандлигини яхшилаш, минтақавий меҳнат бозорини шакллантириш, қўшимча иш ўринларини яратиш, иқтисодиётни юксалтириш негизида ижтимоий ривожланишни таъминлаш зарур.


Иқтисодий районга кирувчи вилоятлар майдони, демографик ва ишлаб чиқариш салоҳияти ўзаро бироз фарқ қи­лади. Ҳудуди жиҳатдан нисбатан катта бўлган Наманган вилоятида қўшни ҳудудларга қараганда аҳоли зичлиги камроқ, иқтисодиёт кўрсаткичлари ҳам пастроқ. Ушбу вилоят иқти­содий районнинг 22,2 фоиз ялпи ички, 15,0 фоиз саноат ҳамда 27,6 фоиз қишлоқ хўжалиги маҳсулотини беради. Бу жиҳатдан Фарғона вилоятининг иқтисодий қудрати катта, у иқтисодий район ялпи ички маҳсулотининг 41,3 ва саноат ишлаб чиқаришининг ярмидан кўпроғини таъминлайди (27­жадвалга қаранг).
Кейинги, хусусан мустақиллик йилларида Андижон вилояти иқтисодиёти тез ривожланиб бормоқда. Бу ерда ишлаб чиқариш кўрсаткичлари аҳоли сонининг нисбий улушларидан зиёд. Вилоятда нафақат саноат (автомобилсозлик), балки қишлоқ хўжалиги, пахтачилик («Андижон усули») ҳам яхши тараққий этган. Иқтисодий районнинг шунга ўхшаш ички хусусиятлари вилоятлар хўжалигининг алоҳида таърифларида янада яққолроқ намоён бўлади.
2. Андижон ва Наманган вилоятлари иқтисодий районининг ички тузилиши ва республикада тутган ўрни
Вилоят 6 март 1941 йилда ташкил топган. Унинг таркибига ҳозирги кунда 14 қишлоқ туманлари-Андижон, Асака, Балиқчи, Булоқбоши, Бўз, Жалолқудуқ, Избоскан, Марҳамат, Олтинкўл, Пахтаобод, Улуғнор, Хўжаобод, Шаҳрихон ва қўрғонтепа туманлари киради. Унинг майдони 4,2 минг км2 ва бу жиҳатдан Андижон вилояти Республикада энг кичик ҳисобланади.
Аҳолиси 2220 минг кишидан зиёдроқ. Аҳоли сони бўйича вилоят Самарқанд, Фарғона ва Тошкент вилоятларидан кейин тўртинчи ўринда туради. Андижон вилояти Ўзбекистон ҳудудининг 1 фоизини ҳам ташкил қилмайди, бироқ, бу ерда мамлакат аҳолисининг деярли 9 фоиз истиқомат қилади. Маъмурий маркази–Андижон шаҳри (339 минг киши); вилоятда ҳаммаси бўлиб 11 шаҳар ва 5 шаҳарча мавжуд.
Андижон вилояти минтақавий ва мамлакат меҳнат тақсимотида пахта ва пилла етиштириш, ип­газлама ва автомобил саноатлари билан ажралиб туради. Шунингдек, бу ерда озиқ­овқат, электр энергетика саноати ҳам қисман ривожланган.

Download 186,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish