Мавзу: Холл эффекти



Download 0,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/8
Sana23.02.2022
Hajmi0,86 Mb.
#126252
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
xoll effekti

=σЕ=еµ
п
пЕ
х
 ни (2,6) га қўйиб, Холл доимийсининг 
(3.7) 
кўринишдаги ифодасини оламиз. Худди шунга ўхшаш р -тип ўтказувчанликка 
эга бўлган яримўтказгичларда Холл доимийси қуйидагича бўлади: 
(3.8) 
Бу ерда: n , р — мос равишда электрон ва кавак концентрацияси, r
п
, r
р
 мос 
равишда 
электрон 
ва 
кавакнинг 
Холл 
омиллари 
бўлиб, 
Холл 
ҳаракатчанликларининг дрейф ҳаракатчанликларига нисбати r
п

MH

n
,

r
р
 

H

n
билан ифодаланадилар ва улар <τ
2
>/<τ>
2
га тенг бўлган катталик 
билан аниқланади. r нинг қиймати заряд ташувчиларнинг сочилиш механизмига 
боғлиқ бўлиб, зарад ташувчиларнинг релаксация вақтини, уларнинг энергияга 
боғланиш функциясини кўрсатади. Содда зонали айнимаган яримўтказгичларда 
заряд ташувчилар кристалл панжаранинг иссиқлик тебранишида сочилса, Холл 


фактори r=r
n
=r
р
=3π/8=1,17 га, ионлашган киришма атомларида , сочилса, r=1,93 
га, нейтрал атомларда сочилса, r = 1 га тенг бўлади. 
Ўтказувчанликка икки хил заряд ташувчилар: электрон ҳамда кавак 
қатнашса, Холл доимийси қуйидаги ифода билан аниқланади: 
(3.9) 
Шундай қилиб, заряд ташувчилар концентрацияси ва ҳаракатчанлигини 
аниқдаш учун солиштирма қаршиликни (ѐки ўтказувчанликни) ва Холл 
доимийсини ўлчаш керак. Бу ўлчовни ўтказиш (3.1,б-расмда келтирилган ҳол) 
учун юқори сиртига иккита зонд (1 ва 2), пастки қисмига зонддардан бирининг 
қаршисига 3-зонд жойлаштирилади. 1 ва 3 зондлар орасидаги потенциаллар 
айирмаси орқали Холл электр юритувчи кучини, 1 ва 2 зондлар орқали U
b
— 
намунанинг бир қисмидага кучланишнинг тушуви ўлчанади. Холл электр 
майдон кучланганлиги Е
Н
=U
Н
/b ва ток зичлиги j
x
=I
x
/bd га тенг бўлганлигини 
ҳисобга олган ҳолда (2.5) формуладан Холл зондлари орасидаги потенциаллар 
айирмаси, яъни Холл кучланиши тушуви 
(3.10) 
билан аниқланади: 
(3.11а) 
Агар (2.10) га кирган катталиклар кучланиш, ток кучи, узунлик, магнит 
майдони индукцияси СИ системасида (Вольт, Ампер, Теслада) ўлчанса, Холл 
доимийси R
н
бирииги м
3
/Кл бўлади ва (2.11а) формула билан ҳисобланади. 
Агар магнит индукцияси Гауссда (1T=10

Гс), узунлик сантиметрда ўлчанса, 
Холл доимийсининг бирлиги см
3
/ Кл бўлади ва у 


(3.11b) 
билан ҳисобланади. Юқорида кўрилган Холл эффекти узун a>b, d намуналарда 
ўринли. Чунки бунда, физик мулоҳазаларга кўра, намунанинг марказий 
қисмида ток зичлиги j
y
ва майдон кучланганлиги х га боғлиқ бўлмайди. j
x
ва 
Е
х
лар y координатага боғлиқ эмас. Намунанинг узунлик бўйича ўрта қисми бир 
жинсли бўлади. У=±b/2 сиртларда тўпланган зарядлар намуна кўндаланг 
кесимига ўтказилган Ом контактлари орқали оқа бошлайди. Ток ўтадиган Ом 
контакглари соҳасига яқин жойда х бўйича бир жинсли бўлмаган электр майдон 
кучланганлигининг пайдо бўлишига олиб келади. Бу соҳада Лоренц кучи Холл 
майдони билан тенглаша (мувозанатлаша) олмайди, у ўқи бўйича ташкил 
этувчиси j
у 
≠ 0 бўлади. Бу соҳанинг кенглиги эса (1÷1,5) b га тенг. Ўлчов 
зондлари шу соҳадан ташқарида бўлганда (3.10) ва (3.11) формулалар ўринли 
бўлади. Бу уни а≥3b бўлган намуналарга қўллаш мумкин деган сўздир. Акс 
ҳолда Е

Download 0,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish