Мавзу: Компьютер, уларнинг авлодлари ва турлари


Биринчи авлод (1946-1955 йилларни ўз ичига олади)



Download 2,81 Mb.
bet2/6
Sana04.03.2022
Hajmi2,81 Mb.
#482661
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Компьютер курилмалари презентацияси

Биринчи авлод (1946-1955 йилларни ўз ичига олади)

  • компьютерларида электрон схемаларнинг барча элементлари алоҳида деталлар кўринишида тайёрланар эди. Уларнинг ичида энг муҳимлари хозирги пайтда эски радио ва телевизорларда учратиш мумкин бўлган вакуумли электрон лампалар эди. Бундай лампаларнинг бир нечтаси металл панел-шасси устига ўрнатилар, ўз навбатида шасси эса компьютер корпуси ичига жойлаштирилар эди. Шу шассининг ўзига схеманинг бошқа элементлари ҳам мустаҳкамлаб қўйилар эди.

Иккинчи авлод (1955-1965 йиллар ўрталарини ўз ичига олади)

  • компьютерлари транзисторларнинг ихтиро қилиниши туфайли пайдо бўлди. Транзисторлар ўлчамларининг радиолампаларга нисбатан анча кичиклиги компьютер блокларини босма платалар деб аталувчи кўринишда тайёрлаш имконини беради. Бундай плата бир томондан транзисторлар ва бошқа элементлар жойлаштирилиб, иккинчи томондан сиртида схема элементларини боғловчи юпқа кўринишдаги металл ўтказгичлар жойлашган пластмасса пластинкадан иборат.
  • Транзисторлар ва боcма платалардан фойдаланиш радиолампаларга нисбатан камроқ жой эгаллаб, камрок энергия сарфлар ва ишончлироқ ишлар эди. Бу ҳол компьютерни ихчамроқ, арзонроқ ва тежамлироқ қилишга имкон беради. Уларнинг тезлиги секундига 10 мингдан 100 минг арифметик амалгача бўлиб, бундай компьютерлар ҳозир ишлаб чиқарилмаётган, лекин фойдаланиб келинаетган СА-501 модели (АҚШ, 1959), Стретч (Англия), "Минск-2", БЭСМ-6 ларни мисол қилиб кўрсатиш мумкин.

Учинчи авлод (1960 йилларнинг ўртаси ва 1970 йиллар)

  • компьютерларининг асосини интеграл схемалар ташкил қилади (бундай схемалар биринчи марта АҚШдаги Калифорния штатидаги Санта-Клара шаҳрида яратилган). Физика ва кимё соҳасидаги тадқиқотлар схемаларни кремнийнинг соф кристаллидан ясалган пластинканинг кичик қисмида, бу қисмга турли моддаларнинг керакли аралашмасининг юпқа қатламини суртиб қўйган ҳолда тузиш мумкинлигини кўрсатди. Элементларни бирдагина пластинканинг кўпгина қисмларида ҳам ташкил қилиш мумкин.
  • Кремний кристаллари устига суртилган кўп қатламли моддалар кўринишидаги бундай схема интеграл схема номини олган. Битта кристаллда жойлашган дастлабки интеграл схемеларда юзга яқин элементлар жойлашган эди. Интеграл схемаларнинг ихтиро қилиниши компьютернинг элементлар базасининг кейинги ривожи учун кенг истиқболлар очиб берди, бу имкониятлардан хозирча тўла фойдаланиб бўлингани йўқ. Электрон схемаларнинг ишончлилик даражаси, улар баҳоларининг арзонланиши, ўлчамларнинг ихчамлиги ишлаб чиқаришни автоматлаштиришга кенг имконият яратди. Бу авлод компьютерлардаги бир кристаллда мингдан ортиқ элементларни сақловчи интеграл схемалар қўлланилган. Уларнинг тезлиги 100 мингдан 1 млн. арифметик амалгача булиб, бундай компьютерларга "IBM-360" (АҚШ, 1965) ва ЕС оиласига мансуб бўлган ЕС-1022, ЕС-1035, ЕС-1060 ва ҳ.к. киради

Download 2,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish