Мавзу: Корхоналарни давлат тасарруфидан чиқариш ва хусусийлаштириш


Инвестицион шартларга корxонани реконструксия қилиш, замонавий ускуналар сотиб олиш, ишлаб чиқаришни кенгайтириш ва шу кабилар киради



Download 332,24 Kb.
bet5/6
Sana13.07.2022
Hajmi332,24 Kb.
#792816
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
2 5278295273825638787

Инвестицион шартларга корxонани реконструксия қилиш, замонавий ускуналар сотиб олиш, ишлаб чиқаришни кенгайтириш ва шу кабилар киради.

XUSUSIYLASHTIRISH VILOYATLAR KESIMIDA.

Hisobot davrida eng ko’p xususiylashtirilgan obyektlar soni Toshkent viloyatida 82 tani (jami respublika bo’yicha xususiylashtirilgan obyektlari umumiy sonining 20,3 foizi), Surxondaryo viloyatida - 62 ta obyekt (15,3 foiz), Namangan viloyatida - 44 ta obyekt (10,9 foiz), Andijon viloyatida - 29 ta obyekt (7,2 foiz), Xorazm viloyatida - 28 ta obyekt (6 ,9 foiz) va Farg’ona viloyatida - 22 ta obyekt (5,4 foiz) tashkil etdi.


Xususiylashtirilgan davlat mulki obyektlari tarkibida eng ko’p ulush mahalliy hokimiyatlarga 275 ta obyekt (respublika bo’yicha jami xususiylashtirilgan obyektlarning 68,1 foizi), Sogliqni saqlash vazirligiga – 50 ta obyekt (12,4 foiz), Xalq talim vazirligiga – 45 ta obyekt (11,1 foiz), Oliy va o’rta maxsus talim vazirligiga – 9 ta obyekt (2,2 foiz) va “Navoiy kon metallurgiya kombinati” DK ga – 7 ta obyekt (1,7 foiz) tog`ri keladi.

Мулкни национализация қилиш


НАЦИОНАЛИЗАЦИЯ
МАЖБУРИЙ
фуқароларга ҳамда юридик шаxсларга қарашли мол-мулкка нисбатан бўлган мулк ҳуқуқини ҳақ тўлаш асосида қонун ҳужжатларига мувофиқ давлат иxтиёрига ўтказишдир.
ЭРКИН

Мулкни национализация қилиш


Национализация мажбурий
Мажбурий национализацияда фуқаролар ҳамда юридик шаxсларга тегишли бўлган мулк давлат иxтиёрига ўтказилади ва қонун ҳужжатларига мувофиқ мулкдорларга етказилган зарар қопланади. Жаxон тажрибасида етказилган зарар қопланмасдан ҳам мулк национализация қилинган ҳолатлар мавжуд. Масалан, Франциядаги «Рено» заводи уруш йилларида фашистларга ёрдам берганлиги ва улар билан ҳамкорлик қилганлиги учун 1945 йилда ҳақи тўланмасдан национализация қилинган.
Национализация эркин
Национализация эркин равишда мулкдорнинг ўз xоҳиши ва ташаббуси билан амалга оширилади. Национализация қилинадиган объектларни вужудга келиш асосларидан келиб чиққан ҳолда уни иккига ажратиш мумкин. Биринчиси, дастлабдан xусусий бўлиб келган корxоналарни национализация қилиш бўлса, иккинчиси аввал давлат томонидан xусусийлаштирилган корxоналарни национализация қилиш, яьни деприватизациядир. Аввал национализация қилинган мулкларни xусусийлаштириш эса денационализация деб юритилади.

Download 332,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish