Мавзу: Маржинализм ва Кейнсчилик таълимоти Режа


Жамғармаларнинг инвестицияларга айланиши муаммоси ва инвестицияларга таъсир этувчи бошқа омиллар



Download 0,93 Mb.
bet6/8
Sana25.02.2022
Hajmi0,93 Mb.
#284341
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2 5386328884029427518

Жамғармаларнинг инвестицияларга айланиши муаммоси ва инвестицияларга таъсир этувчи бошқа омиллар

  • Инвестициялар муаммоси бу – жамғармаларнинг инвестицияларга айланиши муаммосидир.
  • Агар инвестициялар ҳажми жамғармалар ҳажмидан ортиқ бўлса, у ҳолда ялпи талаб таклифдан ортиқдир ва миллий даромад ўсиш тамойилига эга бўлади. Агар инвестициялар жамғармалардан кам бўлса, у ҳолда ялпи талаб таклифдан камдир ва даромад камая боради. Ва ниҳоят, агар инвестициялар жамғармаларга тенг бўлса, ялпи талаб таклифга тенг ва миллий даромад даражаси ўзгармай қолади
  • Жамғармалар жиддий тўсиқларсиз инвестицияларга айланиши учун нима қилиш керак?
  • Ж.М. Кейнс классикларнинг тежамкорлик, жорий истеъмолдан ўзини тийиш иқтисодий ўсишнинг асоси деган тушунчасини инкор этади ва асосий эътиборни «тежамкорлик уддабуронликсиз бўлиши мумкин эмас», «тежамкорлик уддабуронликдан ошиб кетиши биланоқ, у кейингисининг жонланишига ҳалақит беради» деган қоидага қаратди.
  • Ҳақиқатан ҳам, жамғармаларнинг кўпайиши инвестицияларнинг кўпайишидан устун бўлиши билан боғлиқ бўлган иқтисодий ривожланиш эртами-кечми тўхтайди: самарали талаб ялпи таклифдан орқада қолади ва ортиқча ишлаб чиқариш вужудга келади.

Мултипликатор назарияси

  • Ж.М. Кейнс инвестицияларнинг кўпайиши билан миллий даромаднинг кўпайиши ўртасидаги боғлиқликни таҳлил қилди. Унинг кўрсатиб беришича, инвестицияларнинг кўпайиши миллий даромаднинг ўсишига олиб келади ва у қуйидаги формула кўринишида ифодаланади:
  • К = Y / I,

    бу ерда, К – мультипликатор, Y – миллий даромаднинг ўсиши,

    I – инвестицияларнинг ўсиши.

  • Инвестицияларнинг кўпайиши натижасида миллий даромад ва аҳолининг иш билан бандлигининг ўсиши иқтисодий самара сифатида эътироф этилади. Ана шу иқтисодий самара иқтисодий адабиётларда мултипликатор самараси деб аталади.
  • Мултипликатор – бу сон коеффициенти бўлиб, даромад ўсиши билан, ушбу ўсишни юзага келтирган инвестициялар ўсими ўртасидаги нисбатни ифодалаб беради.
  • Ж.М.Кейнснинг «Инвестициялар мултипликатори» назариясига кўра, «қачонки инвестицияларнинг умумий суммаси ўсса, унда даромадларнинг кўпайиши инвестициялар ўсимидан К марта ортиқ бўлади». Ж.М.Кейнснинг таъкидлашича, бундай ҳолатнинг сабаби «психологик қонундан» келиб чиқади

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish