Мавзу: пептид ва оксиллар



Download 392 Kb.
bet1/5
Sana13.04.2022
Hajmi392 Kb.
#548687
  1   2   3   4   5
Bog'liq
peptid va oksid

МАВЗУ: ПЕПТИД ВА ОКСИЛЛАР


АННОТАЦИЯСИ: пептидлар ва оксилларни тузилишини, хоссаларини урганиб, уларни организмдаги метаболик жараенлардаги ахамияти хакида тушунча бериш.


МАВЗУ РЕЖАСИ:

  1. Пептидлар ва оксиллар хакида тушунча.

  2. Пептидларни бирламчи структураси.

  3. Пептидларнинг кислотали ва ишкорий гидролизи.

  4. Пептид молекуласидаги аминокислоталарнинг кетма-кетлигини аниклаш.

  5. Оксилларнинг иккиламчи тузилиши.

  6. Оксилларнинг учламчи тузилиши.

  7. Мураккаб оксиллар хакида тушунча.

  8. Оксиллар синтезланишининг бузулиши хисобига келиб чикадиган касалликлар.

Пептид ва оксиллар одам организмидаги метаболитик жараёнлар натижасида хосил буладиган ва нихоятда катта ахамият касб этувчи биологик фаол моддалар булиб хисобланади.


Пептид ва оксиллар -аминокислоталарнинг узаро пептид боглари оркали бирикиши натижасида хосил булган моддалар булиб хисобланади.
Уларнинг синтезланиши асосида конденсация жараёни ётади ва шу сабабли улар -аминокислоталарнинг поликонденсацияланиш махсулотлари.

O H O H O


N H2 – CH - C + N – CH – C + N – CH - C …
   -H2O
R OH-H R1 OH – H R OH


O O
N H2 – CH – C – NH – CH – C – NH – CH - COOH
  
R R1 R
Пептид боги метин гурухлар

Пептид ва метин гурухлардан ташкил топган занжир тармокланган булиб, уларнинг кетма-кетлигидан иборат булади.



  1. Пептид ва Оксилларнинг бирламчи структураси

Пептидларга шартли равишда, узида 100 тагача - аминокислота колдиги саклаган моддалар киритилади. Пептидлар уз навбатида куйидаги гурухларга булинади.

  1. Олиго пептидлар узида 10 тадан ортик булмаган аминокислота колдиги сакловчи пептидлар.

  2. Полипептидлар узида 10 тадан ортик, аммо 100 тагача аминокислота колдиги сакловчи пептидлар.

Одатда полипептидда - аминокислоталар сони 100 га якинлашиб борган сари оксил ва пептид уз ахамиятини йукота бошлайди ва бундай тушунчалар «синоним тушунча» сига айланади.
Пептид ва оксилларни бирламчи тузулиши деганда уларнинг жойлашув кетма-кетлиги тушунилади.
Пептид ва оксиллар кандай туркумга тегишли булишидан катъи назар 2 та кисмдан иборат булади.

  1. N- кисм – пептид ва оксилларнинг эркин NH2 – группасини саклайди.

  2. С – кисм – пептид ва оксилларнинг эркин СООН гурухини саклайди.

М асалан: N-кисм O O
H2N – CH2 –C – NH – C - NH - CH - COOH

CH3 CH2-CH2-S-CH3



Download 392 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish