Мавзу: сиртки катламнинг сифатини ошириш усуллари бажарди: 15в-18мт рустамов Жалолиддин



Download 323,75 Kb.
bet1/3
Sana24.02.2022
Hajmi323,75 Kb.
#189885
  1   2   3
Bog'liq
Сиртки катламнинг сифатини ошириш усуллари


МАВЗУ:
СИРТКИ КАТЛАМНИНГ СИФАТИНИ ОШИРИШ УСУЛЛАРИ
Бажарди: 15в-18МТ
Рустамов Жалолиддин
Кабул килди: Атауллаев А
РЕЖА:
  • Пулат юзасини углеродга бойитиш.
  • Пулат юзасини азот билан бойитиш.
  • Пулат юзасини азот ва углеродга бойитиш.
  • Юзани диффузион туйинтириш.

  • Термик ишлов бериш жихозлари

Температура таъсирида пулат юзасини хар хил кимёвий элементлар билан диффузион бойитиш к и м ё в и й т е р м и к и ш л а ш дейилади. Бу жараёнда юзадаги микдор узгаришлари сифат узгаришига олиб келади. Юза катламининг кимёвий таркиби узгариши каттикликнинг ошиши, ишкаланиб ёки коррозион емирилишга, чарчашга чидамлиликни ошириш каби хусусиятларни вжудга келтиршга олиб келади. Юзага лазер нури, ион ва электрон дастасини таъсир эттириш йули билан КТИ нинг самарасини оширилади.
КТИ да таркиб маълум даражада узгариши мумкин, яъни механик хосса факат структурани узгартиришга боглик булиб колмайди. КТИ диффузион хусусиятга эга булиб жараёндир. Температура, юза атрофида диффузияланадиган элементларнинг зичлиги хамда уларнинг таъсир этиш вакти шу жараённи белгилайди. Хозирги амалиётда энг куп кулланилаётган КТИ турлари пулат юзасини углерод ёки азот билан бойитишдир. Юза кремний, бор, никель, алюминий, хром каби элементлар билан хам бойитилади
Пулат юзасини углерод билан бойитиш.
Маълумки, пулатнинг тобланиш кобилияти асосан углерод микдорига боглик. Кам углеродли пулатлар лпастик деформацияланиш, кесиб ишланиш, пайвандланиш каби бир катор яхши хусусиятларга эга. Пулат таркибида углерод канча кам булса, каттиклик хам шунча кам булади. Шунинг учун бундай пулатларни яхши тобланиши учун унинг юза кисмини углеродга туйинтирилади. Бундай жараён цементация, унинг мухити эса карбюризатор деб аталади. Каттик, суюк, газ мухитларидаги цементация хозирги амалиётда кенг кулланилади.
Одатда, таркибида 0,08 – 0,3% углерод булган гулеродли ёки легирланган пулатлар цеминтацияланади. Цеминтацияланган юзадаги углерод микдори 0,8 – 1,0% атрофида булади, юзадан ичкари катламга караб углерод микдори камайиб боради. Машина воситаларига катор механик ишлов берилгандан кейингина улар цеминтацияланади, сунгра тобланади ва паст температурада бушатиш утказилиб, кейин яна механик ишлов берилади.
Агар машина воситаларининг юзасида цеминтациялаш керак булмаган жойлари булса, уша жойлар оловбардош лой ёки асбест билан билан ураб куйилади.
Пулатларни углеродга бойитиш таъмирлаш техникасида хам куп кулланилади. Бунда писта кумир ёки тошкумирнинг сундирилган махсус новлари хамда активлаштирувчи бирикмалар кушилади ва кокс билан биргаликда шихта материалини ташкил килади.
Шихтадаги BaCO3 углеродни атом холида ажралиб чикишини фаоллаштиради. CaCO3 шихта материалини бир-бирига ёпишиб колишдан саклайди. Пулатни каттик мухитда углеродга бойитиш одатда 920-950оС да олиб борилади. Пулатни шу температурада ушлаб туриш вакти эса катлам қалинлигига боғлик булади.
Иккинчи тоблашда пулат 760-780оС гача киздирилади. Бунда цементацияланган ва унинг каттиклиги ортади. Лекин бу технологик жараённинг бажарилиш вакти ортади, натижада махсулотнинг таннархи ошади.

Download 323,75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish