Мавзу: Совет тузумининг Узбекистонда юритган катагонлик сиёсати ва унинг окибатлари. Совет хокимиятига карши куролли харакат



Download 145,5 Kb.
bet3/4
Sana21.02.2022
Hajmi145,5 Kb.
#28122
1   2   3   4
Bog'liq
12-Istiqlolchilar

20 - йилларнинг охирида республикада таркиб топган тоталитар жамиятга хос хусусиятлар қуйидагилардан иборат бўлди: - Муҳим қарорларнинг ҳаммаси тор партия доирасида қабул қилинар ва бутун мамлакат учун мажбурий эди; -Касаба уюшмалари, жамоат ташкилот-лари пассив ижрочилар бўлиб қолди; - Конституциявий ҳақ – ҳуқуқлар оммавий равишда бузилди

20-30 йиллардан бошлаб советлар Ўзбекистонда қатағонлик сиёсати-ни олиб борди. Қатағонлик даври уч босқичга бўлинади: - 1920-1930 йиллар; - 1940-1950 йиллар; - 1980 йиллар;

Советлар юритган сиёсатга қарши Ўзбекистоннинг сиёсий давлат арбоблари кураш олиб борди. Уларнинг мақсади аҳоли турмуш шароитини яхшилаш эди. Бироқ советлар уларнинг ҳаракатларини менсимай, мил-латчиликда айблади.

20-30 йилларда асосан давлат арбобларидан – Т.Рисқулов, А.Раҳимбоев, Ф.Хўжаев, Қ.Ота-боев, И.Хидиралиев, Н.Тўрақу-лов ва бошқалар қатағон қилинди.

20 – 30 йилларда ижтимоий – иқтисодий ривожланишнинг муқобил йўлларини амалга оширишга уринган кишилар “Қосимовчилик”, “Иноғомов-чилик”, “Ўн саккизлар гуру-ҳи” номлари остида гуруҳ-бозликда айбландилар.

Ўн саккизлар гуруҳи– большевиклар томонидан бой – қулоқ деб номланган ўзига тўқ хўжаликларнинг ер – сув ислоҳоти жараёнида белгиланган меъёрдан ортиқча мол – мулки тортиб олинишига қарши чиқди.

Қосимовчилик – Ўзбекистон Олий суди раиси С.Қосимов ва унинг тарафдорлари. Улар коммунистик партиянинг Ўзбекистонда мустам-лакачилик сиёсати олиб бораётган-лигини, миллий маданиятни чеклаётганлигини, давлат аппаратини миллийлаштириш юзаки олиб бораётганлигини ошкора айтди.

Иноғомовчилик – Ўзбекистон Компартияси МКнинг матбуот бўлими мудири Р.Иноғомов ва унинг тарафдорлари. Улар Россиядан Ўзбекистон иқтисодиёти ва миллий ўзбек маданиятининг мустақил ривожланишига йўл очиб бришларини талаб қилди.

40 – 50 йилларда қатағонликнинг иккинчи босқичи бошланиб, бу даврда шоир ва ёзувчилардан Мақсуд Шайхзода, Туроб Тўла, Ҳабибий, Саид Аҳмад ва бошкалар қатағон қилинди.


Download 145,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish