Mavzu: tasvirga ishlov berish va yni o`zgartirish


Битрейт (видео оқим кенглиги)



Download 94,25 Kb.
bet2/6
Sana14.07.2022
Hajmi94,25 Kb.
#796884
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
cFOcK3ZBg56Fv6pPORzEW6WutUZLTitvyJML6ca8

Битрейт (видео оқим кенглиги)

  • – Вақтнинг бир секундига видео ахборотларнинг қайта ишланадиган битлари сонини кўрсатади. Бошқа сўз билан айтганда – бу секундига мегабитларда (Мбит/с) ўлчанадиган видео оқим тезлиги ҳисобланади. У қанча юқори бўлса, сифат шунча яхши бўлади. Мисол учун, DVD-видео стандарт учун оқим кенглиги 5 Мбит/с атрофида, юқори аниқликдаги HDTV-телевидение формати учун 10 Мбит/с.ни ташкил этади. Битрейтнинг энг кўп қиймати Интернет орқали узатиладиган видео сифатини баҳолаш учун ишлатилади.

Тасвир сифати

  • – асл нусха билан солиштирганда қайта ишланган видео сифати
  • хусусиятларини баҳолаш учун мўлжалланган ва ҳал етиш, ранг чуқурлиги ва тезлиги оқим
  • қийматлари бир мажмуини белгилайди.

Сиқиш стандартлари

Соф сиқилмаган рақамли товушнинг бир минути компьютернинг қаттиқ дискида тахминан 10 Мбайт жойни эгаллайди. Шу сабабли асосан кўпгина мусиқали файллар жойни тежаш мақсадида сиқилган кўринишда сайланади. Сиқилмаган видеонинг бир минути қанча жой эгаллаши мумкин?

Масалан, 720х576 пикселли ўлчамдаги ва 16-битли ранг чуқурлигига эга бўлган, секундига 30 кадрли частотадаги 60 секундли роликни жойлаштириш учун тахминан бир ярим гигабайт бўш диск майдони талаб этилади. Ва бу овоз йўлакларини ҳисобга олмаганда. Ушбу рақамлардан кейин, нима учун рақамли видео бизнинг компьютерларимизда фақат сиқилган кўринишда сақланишини тушунтиришнинг ҳожати бўлмаса керак.

Масалан, 720х576 пикселли ўлчамдаги ва 16-битли ранг чуқурлигига эга бўлган, секундига 30 кадрли частотадаги 60 секундли роликни жойлаштириш учун тахминан бир ярим гигабайт бўш диск майдони талаб этилади. Ва бу овоз йўлакларини ҳисобга олмаганда. Ушбу рақамлардан кейин, нима учун рақамли видео бизнинг компьютерларимизда фақат сиқилган кўринишда сақланишини тушунтиришнинг ҳожати бўлмаса керак.

Видео тасвирни сиқишнинг бир неча ўнлаб машҳур форматлари мавжуд бўлиб, тегишли равишда турли натижаларни берувчи ҳар хил сиқиш алгоритмларидан фойдаланади.


Download 94,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish