Мавзу: Тормоз бошқармаси



Download 22,38 Kb.
bet2/2
Sana23.02.2022
Hajmi22,38 Kb.
#152149
1   2
Bog'liq
тормоз маъруза

1.18.2. Тормоз механизмлари


Тормоз механизми автомобил г`илдиракларида (иш тормози) ўрнатилади. Автомобилларда асосан фрикцион тормоз механизми қўлланилиб, уларнинг айланувчи деталлари барабанли ёки дискли, айланмайдиган деталлари эса колодка шаклида бўлади. Дискли тормоз механизмларининг айланмайдиган деталлари фақат колодка шаклида бўлади.


Барабанли тормоз симметрик равишда жойлашган иккита колодкалардан ташқил топиб, ташқи цилиндрик юзасида фрикцион тормоз усткуймаси махкамланган. Гидравлик юритмали иш тормоз тизимида битта керувчи гидравлик цилиндрли ва колодкалари битта ёки иккита таянч бармокка ўрнатилган тормоз механизми қўлланилади. Ба`зан иккита керувчи гидравлик цилиндрли тормоз механизми ҳам ишлатилади. Пневматик юритмалари асосий тормоз тизимида эса битта керувчи кулачокли ва колодкалари битта ёки иккита таянч бармокка таянган тормоз механизми купрок ишлатилади.


Гидроюритмали тормоз кучайтиргич.

Тормоз юритмасининг кучайтиргичи тормозлашга сарфланадиган кучни орттириб тормозлашни енгиллаштириш учун хизмат қилади. Гидроюритмали тормоз тизимига ўрнатиладиган кучайтиргичлар учун ташқи энергия манбаи сифатида сикилган хаво (пневмокучайтиргич) ёки двигателнинг киритиш трубасидаги сийракланиш (вакуум кучайтиргич) ва айрим холларда эса юқори босимли насос ёрдамида хайдалган катта босимли бўлган суюқлик энергиясидан (гидрокучайтиргич) фойдаланилади.


Вакуум кучайтиргичли гидравлик юритма замонавий уртача юк кўтарадиган юк автомобиллари, автобуслар ва енгил автомобилларда қўлланилади.


«Нексия» автомобилининг тормоз бошқармаси

«Нексия» автомобилининг тормоз бошқармасининг олд г`илдиракларида дискли, кетингисида барабанли тормоз механизмлари ўрнатилган бўлиб, диагонал схемали икки контурли тизимдан иборат.


Тормоз юритмасида икки бўлимли тормоз цилиндри ишлатилган, ўнга кушимча тормоз суюқлигининг сатхини кўрсатувчи датчиқ ва тормоз кучлари ростлагичининг пропорционаллик клапанлари киритилган.
Дискли тормоз механизмининг ички колодкасини дискка суюқлик босими остидаги поршен , ташқисини эса цилиндр ўрнатилган ҳаракатчан скоба ё`налтирилувчи бармок буйлаб ҳаракатланиб сикади. Бу эса автомобилнинг эксплуатацияси даврида диск ва колодка орасидаги тиркишнинг автоматик равишда стабил узгармасдан сақланишини та`минлайди.
Кетинги колодка барабанли тормоз механизми фаол ва фаол эмас тормоз колодкаларидан иборат бўлиб унинг шу типдаги механизмлардан фарки юк.
Орқа г`илдираклардаги тормоз кучини ростлагич, асосий цилиндрда босим ма`лум даражада усгандан сўнг, унинг юритмасидаги босимнинг усишини чеклайди ва мухосара бўлишдан сақлайди.
Тормоз бошқармасининг асосий тормоз цилиндри тормоз суюқлигининг сатхи ме`ёридан камайганда В Р А К е сигнали ёнади. Агар кушимча суюқлик қуйилса сигнал учади.

Назорат саволлар:





  1. Гидроюритмали тормоз элементлари нималардан ташқил топган?

  2. Пневмоюритмали тормоз элементлари нималардан ташқил топган?

  3. Тормоз механизмларининг турлари ва уларнинг ўзига хос хусусиятлари.

  4. Тормоз механизми ишининг бахолаш мезонлари нималарни иборат?

  5. Икки эркинлик даражали тормоз механизмнинг бир эркинлик даражали тормоз механизмидан фарки нимада?

  6. Қандай автомобилларда кушимча секинлатув ва эхтиет тормоз тизимлари қўлланмалар ва уларнинг ўрнатилиш сабаблар нимада?

  7. Бир, икки ва куп тармокли тормоз юритмали ўзига хос хусусиятлари намалардан иборат?

  8. Тормоз кучи ростлагичнинг қўллаш сабаблари нимада?

Download 22,38 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish