Меҳнат бозори статистикаси



Download 0,94 Mb.
bet3/8
Sana02.03.2022
Hajmi0,94 Mb.
#478972
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2 дарс Меҳнат бозори статистикаси

Ўзбекистонда меҳнат кодексига (1995 йил 21 декабрь) кўра, меҳнатга қобилиятли ёш бўлиб, эркаклар учун 16-60 ёш, аёллар учун эса 16-55 ёш ҳисобланади. Бошқа қолган барча аҳоли ёш мезони бўйича меҳнатга лаёқатсиз деб ҳисобланади. Ўз навбатида у иккига бўлинади:

  • Ишчи ёшигача бўлган аҳоли (0-15 ёш)
  • Ишчи ёшидан (эркаклар 60 ёшдан, аёллар 55 ёшдан) ўтган аҳоли
  • Республикамизда 2018 йил 1 январь ҳолатига доимий аҳоли таркибида: а) меҳнатга қобилиятли ёшгача бўлганлар 30,2%; б) меҳнатга қобилиятли ёшдагилар 60,1%; в) меҳнатга қобилиятли ёшдан катталар 9,7% ташкил этган.

    Меҳнатга қобилиятли ёшдаги аҳолининг бир қисми соғлиғининг ҳолати сабабли меҳнатга лаёқатсиздир. Шунга кўра, Меҳнатга қобилиятли ёшдаги меҳнатга лаёқатли аҳоли (МЛА) сони аниқланади:

    МЛА = Э(16-59) + Х(16-54) - Ног - Пи,

    Бу ерда, Э (16-59) – 16 ёшдан 60 ёшгача бўлган эркаклар сони;

    Х(16-54) – 16 ёшдан 55 ёшгача бўлган хотин-қизлар сони;

    Ног – меҳнатга қобилиятли ёшдаги ишламаётган I ва II гуруҳ ногиронлари сони;

    Пи – ёшига кўра имтиёзли шартларда пенсия олаётган меҳнатга қобилиятли ёшдаги ишламаётган пенсионерлар сони.

    Натижада меҳнат ресурслари (МР) сони тенг бўлади ва қуйидаги формула орқали ҳисобланади:

    Натижада меҳнат ресурслари (МР) сони тенг бўлади ва қуйидаги формула орқали ҳисобланади:

    МР = МЛА + ИЎП,

    Бу ерда, МР – меҳнат ресурслари сони;

    МЛА – меҳнатга қобилиятли ёшдаги меҳнатга лаёқатли аҳоли сони;

    ИЎП – ишлаётган ўсмирлар ва ишлаётган пенсионерлар сони.

    Ўзбекистон Республикасида 2019 йилда доимий аҳолининг ўртача йиллик сонида меҳнат ресурсларининг салмоғи 56,6%ни ташкил этиб, меҳнат ресурсларига нисбатан иқтисодий фаол аҳоли 77,9 %га, иқтисодиётда банд бўлганлар эса 71,0%га тенг бўлган.

    Меҳнат ресурсларинг сони ва таркибини ўрганиш учун меҳнат ресурсларинг баланси тузилади. Баланс маълумотларини бир неча йиллар учун таққослаш натижасида кўрсаткичларнинг динамикаси ўрганилади. Меҳнат ресурслари баланси – меҳнат ресурслари мавжудлигини ҳамда уларнинг иқтисодиёт тармоқлари ва иқтисодий фаолият турлари бўйича тақсимланишини тавсифловчи кўрсаткичлар тизимидир;


    Download 0,94 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
    1   2   3   4   5   6   7   8




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish