Меҳнат муҳофазаси. Техника ҳавфсизлиги ва санитария гигиена қоидалари



Download 10,12 Mb.
bet10/90
Sana23.02.2022
Hajmi10,12 Mb.
#156288
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   90
Bog'liq
Ошпаз ўқув қўлланма (2)

Тангасиз балиқларга ишлов бериш.

Умумий овқатланиш корхоналарида тангали балиқлардан ташқари тангасиз балиқлар ҳам ишлатилади. Умумий овқатланиш корхоналарида ишлатиладиган тангасиз балиқларга қўйидагилар киради: налим (елимбалиқ), угорь балиги, лаққа балиқ (сом), навага, минога балиги, треска, пикша, камбала, маринка. Налим ва угорь балиги бошининг атрофи юза қисми кесилиб , териси шилиб олинади. Сўнгра қорни ёрилади, ичак – човоғи олиб ташланади.


Сўнгра боши, думи ва қанотлари қирқиб олинади. Дастлабки ишлов бериб тайёрланган балиқ ювилади. Лаққа балиқ (сом) туридаги балиқларга ишлов беришда ёш (майда) лаққа балиқнинг қорни ёрилади ва териси пичоқ билан қирилади.
Йирик лаққа балиқ терисиз ишлатилгани маъқўл. Лаққа балиқнинг териси шилинади, ичак – чавоғи олиб ташлаб, буйига нимталанади. Навага балиғига ишлов беришда майда навага балигининг қорнини ёриб тозалаш ярамайди, чунки унинг ўт пуфаги қорнига якин жойлашган. Майда навага балигининг пастки жаги билан қорнининг бир қисми кесилади ва ҳосил бўлган тешикдан ичак – чавоғи олиб ташланади: елка қанотлари кесиб ташланади ва териси елкасидан қорни томонга қараб шилинади. Майда навага балиғининг уруғи (икраси) олинмайди, йириклариники алохида ажратиб олиниб қовурилади. Миннога балиғига ишлов беришда шилимшикларини олиб ташлаш учун туз сепилади (туз сепилса шилимшиқ яхши ажралади) яхшилаб ювиб, шилимшиғи тозаланади. Бу балиқнинг шилимшиғи баъзан заҳарли бўлади.
Миннога балиғининг ўт пуфаги, ичагида қаттиқ озиқ қолдиглари бўлмайди. Шунинг учун унинг ичак – чавоғи тозаланмайди. Трескак ва пикша балиғи умумий овқатланиш корхоналарига ичак - чавоғи ва боши олинган ҳолда келтирилади. Пикша ва треска балиғининг териси дагал бўлади, шунинг учун бундай балиқларни пиширишда ва димлаб пиширишда терисини олиб ташлаш тавсия этилади. Камбала балиғига қўйидагича ишлов берилади: боши ва қорнининг бир қисмини ажратиш учун қия қилиб кесилади. Ҳосил бўлган тешик орқали ичак – чавоғи олиб ташланади, қанотлари кесилади, ок терисидаги тангаси қириб, яхшилаб ювилади. Камбаланинг тиканлари пиширилгандан кейин олиб ташланади. Бундай балиқни қовуришдан аввал қайноқ сувга 1 – 2 минут ботирилади, кейин тикани ва териси олиб ташланади ва порция бўлакларига бўлинади. Маринка балиғидан ярим тайёр масаллик тайёрлаш учун қорин бўшлиғи устидаги қора пардаси олиб ташланади, чунки бу парда заҳарли бўлади.



Download 10,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish