Микробиология ва иммунология амалий машғулотлар режаси


Бактерияларни озикланиш типлари



Download 193,32 Kb.
bet11/21
Sana18.02.2022
Hajmi193,32 Kb.
#455524
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21
Bog'liq
1-амалий маш

Бактерияларни озикланиш типлари:
Бактерияларнинг озиқланиш типлари углерод билан азотни хазм қилиш характерига қараб белгиланади. Углеродни хазм қилинишига қараб:
1. Аутотрофлар(грекча autos - ўзим, trophe - озикланиш). Автотроф бактериялар углерод манбаи қилиб СО2 дан фойдаланади ва улар оддий моддалардан мураккаб бирикмалар синтезлаб олади. Улар ўзларининг усиши учун NaCl, FeCl2, MgSO4, (NH4)2SO4 ларни озик мухитга қилишини талаб килади.
2.Гетеротрофлар- (грекча heteros -бошқа, trophe - озиқланиш). Углерод манбаи килиб хар хил, углерод тутувчи бирикмалар — гексозалар (глюкоза) кўп атомли спиртлар, аминокислоталар, органик кислоталар қўллайди.
3. Ауксотрофлар.Ўзларининг ривожланиши учун ўсиш факторлари тaлa6 қилувчи бактериялардир. Бундай бактериялар ўзларининг ўсиши учун керакли бўлган компонентларни ўзлари синтезлай олмайдилар.
Маълум бир ўсиш факторига мухтож бўлмаган бактерияларпрототрофлар дейилади. Прототрофлар ўзига керакли бўлган органик бирикмаларни (углеводлар, аминокислоталар ва бошқалар) глюкоза ва аммон тузларидан синтезлай олади.
Гетеротрофлар 2 группага бўлинади:

  1. Сапрофитлар (метатрофлар)

  2. Паразитлар (паратрофлар)

Сапрофитлар (грекча sapros - чириган phyton - ўсимлик) - тайёр органик бирикмаларни ўлик организмдан олади (чиритиш бактериялари).
Паразитлар. Одам, хайвон ва ўсимлик тирик хужайрасининг органик - моддалари
хисобига яшайди ва кўпаяди. Масалан, вируслар, риккетсиялар.
Азот хазм килишига караб микроорганизмлар 2 гурухга бўлинади:

  1. Аминоавтотрофлар

  2. Аминогетеротрофлар,

Аминоавтотрофлар - хужайра оқсилининг синтези учун хаводаги молекляр азотдан фойдаланади ёки аммоний тузларидан олади.
Аминогетеротрофлар - азотни органик бирикмалардан: аминокислоталардан, мураккаб оқсиллардан олади.

Download 193,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish