Микроорганизмларнинг озиқланиш типлари. Гетеротрофлар томонидан со



Download 125,82 Kb.
bet3/7
Sana04.06.2022
Hajmi125,82 Kb.
#636675
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
8.2 MARUZA

Қўшимча моддалар (киритмалар). Микроорганизмларнинг ўсиши учун ўсиш моддалари ҳам зарур. Бундай ўсиш факторлари 3 гуруҳ бирикмалар - аминокислоталар, пуринлар, пиримидинлар ва витаминлардир. Ўсиш факторларига муҳтож организмларни ауксотроф организмлар дейилади. Ўсиш факторларига муҳтож бўлмаганлари эса прототроф организмлар дейилади.
Микроорганизмларнинг азот билан озиқланиши. Азот элементига муносабатига кўра, микроорганизмлар турли группаларга бўлинади. Баъзилари оқсил ва пептонларни ўзлаштирса, бошқалари нитратларни, учинчилари аммиакни, тўртинчилари атмосфера азотини ўзлаштиради.
5-жадвалда микроорганизмларнинг азот манбаларига нисбатан талаби кўрсатилган. Оқсил ва пептонлар протеолиз (парчаланиш) ва дезаминланишдан сўнг ўзлаштирилса аминокислоталарнинг тўлиқ аралашмаси бевосита парчаланади, баъзи вакиллари нитратларни, кўпчилиги аммиакни ўзлаштиради.

Микроорганизмлар учун турли азот манбалари
(Н. Д. Иерусалимский маълумоти)
5-жадвал

Азот манбалари

Азот манбалари ўзлаштириладиган турли физиологик хусусиятлари

протеолиз

дезамин-ланиш

нитратларнинг қайтарилиши

азот-фиксация

Оқсиллар Пептонлар Аминокислоталар нинг тўлиқ ара-
лашмаси
Баъзи бир амино кислоталар
Аммиак
Нитратлар Атмосфера азоти

+
+
-
-

-
-
-



+
+
-
+

-
-
-





-
-
-
-

-
-
+



-
-
-
-

-
-
+



Бу жадвалдаги « + » албатта зарурлигини; «-» зарур эмаслигини; «( + )» ўсишни тезлаштирувчи стимулятор эканлигини кўрсатади.
Патоген микроорганизмларни ҳам аминокислоталарда ўстириш мумкин. Ҳайвонлар сингари бактериялар ҳам ўзи синтез қила олмайдиган амминокислоталарни талаб қилади, лекин ҳайвонларнинг кўпчилиги 8—10 та аминокислота талаб қилса, бактерияларнинг айримлари 2—3 та, баъзилари эса 17 тага яқин аминокислотани талаб қилади. Айниқса патоген, сут кислота ҳосил қилувчи ва чиритувчи бактериялар учун аминокислоталар ниҳоятда зарур. Замбуруғлар, турушлар ва актиномицетлар озиғида, аминокислоталар бўлса, улар тез ўсади, мабодо, аминокислоталар бўлмаса, уларни ўзи синтезлай олади (6-жадвал).
Н. Д. Иерусалимский (1963) аминокислота - синтезловчиларни аминоавтотрофлар, синтезлай олмайдиганларни аминогетеротрофлар деб атаган. Микроорганизмлар учун зарур бўлган аминокислоталар рўйхатини аминограмма деб таърифлаган.
Микроорганизмларнинг нормал ўсиши учун витаминларнинг В гуруҳига кирадиган ва сувда эрийдиган моддалар зарур. Баъзилари нуклеин кислоталар ёки ферментлар таркибига кирадиган компонентлардир. Баъзи микроорганизмлар ўзи витамин синтезлайди, уларни Шопфер (1938) ауксотрофлар деб атаган. Гетероауксотрофлар витамин синтезлай олмайди.

Download 125,82 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish