«Минерал ўғитлар технологияси» фани бўйича: Минерал ўғитларнинг халқ хўжалигидаги аҳамияти


АММИАКАТЛАР ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ТЕХНОЛОГИК ТАСВИРИ



Download 3,21 Mb.
bet6/89
Sana22.02.2022
Hajmi3,21 Mb.
#88539
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   89
Bog'liq
Минерал ўғитлар технологияси Tayyor

АММИАКАТЛАР ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ТЕХНОЛОГИК ТАСВИРИ


Аммиакат ишлаб чиқариш учун реактор (1) га сув қуйилади ва ундан газ ҳолидаги аммиак ўтказилади. Натижада 10 - 15% ли аммиакли сув ҳосил бўлади. Юттирилмаган аммиак скрубберларга юборилади. Сўнгра реакторга ИТН аппаратидан чиқаётган 75 – 80% аммонийли селитра эритмаси берилади. Ҳосил бўлган аммиакатнинг маълум бир қисми совутгич (4) га берилиб, сув ёрдамида совутилади. Сўнгра бойитиш учун реактор (1) га қайтарилади. Қолган аммиакат эса омбор (5) га юборилади ва ундан марказдан қочма насос (3) орқали цистернага юборилади. Радиация ва иссиқлик таъсирида омбор (5) дан ажралган аммиак гидрозатвор (6) да ушлаб қолинади.




Расм 5.3. Аммиакатлар ишлаб чиқариш технологик тасвири.

1 - реактор; 2 - транспортёр; 3 - марказдан кочма насос; 4 - совутгич; 5 - омбор; 6 - гидрозатвор;


Агар аммиакли, кальцийли ёки карбамидли селитра олмоқчи бўлсак, реактор (1) га бир йўла уларнинг 75 - 80% ли эритмалари ёки қаттиқ ҳолидаги кристалл маҳсулотлари солинади. Карбамидли аммиакатни таркиби қуйидагича: 19 - 20% карбамид; 20 - 25% аммиак; 7 - 12% карбонат ангидрид.
Аммиакатнинг таркибида камида 29% азот бўлиши керак. Аммиакатлар ишлаб чиқариш учун ишлатиладиган қурилмалари алюминий, пўлат ёки пластмассадан тайёрланган бўлиши керак.


4.Аммоний сульфат ишлаб чиқаришнинг физик-кимёвий асослари ва ишлаб чиқариш технологияси.
(Хоссаси, ишлатилиши, усуллари, маркалари, реакция таркиби, сатуратор, барбатёр, центрафуга, тасвири.)
Аммоний сульфат қишлоқ хўжалигида қўлланиладиган азотли ўғитлардан биридир. Аммоний сульфат рангсиз кристалл модда бўлиб, таркибида 21,21% азот элементи мавжуд. Зичлиги 1769 кг/м3, аммоний сульфат 350оС дан юқори ҳароратда қиздирилганда аммиак ва сульфат кислотага парчаланади, 100оС ҳароратда эса нордон тузлар ҳосил бўлиши билан диссосацияланади. Сувда яхши эрийдиган азотли ўғитлар туркумига киради.







Download 3,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish