Минерал сапонит камдан-кам учрайди ва катта конларнинг ё'қлиги сабабли чекланган фойдаланишга эга


-расм Навоий вилояти Вауш конидаги сапонит минералларининг умумий ко'риниши



Download 0,85 Mb.
bet2/3
Sana21.07.2022
Hajmi0,85 Mb.
#834225
1   2   3
Bog'liq
сапонит таржима

1-расм Навоий вилояти Вауш конидаги сапонит минералларининг умумий ко'риниши.
Ушбу ишнинг мақсади Учтутскойе конининг сапонит қумларини о'рганиш ва уни амалий қо'ллаш соҳаларини аниқлаш учун дастлабки минералогик ва технологик баҳолашдир. Тадқиқот учун Навоий вилоятидаги Вауш конидан бир нечта сапонит намуналари олинди. Бу намуналар Ретсч РМ 200 мобил аналитик қурилмасида майдаланган.Маздаланган сапонит рудалари АС 200 лаборатория қурилмасида 0,02-4,0 мм элакдан ўтказилган.
Юқорида айтилганларга асосланиб, сапонитнинг таркиби ва хоссалари кимёвий ва физик-кимёвий усуллар билан аниқланган. ЭДХ-7000 қурилмасида ярим миқдорий спектрал таҳлил усулида сапонитнинг кимёвий таркибини аниқлаш учун 10 грамм майдаланган руда танлаб кюветага қадоқланди. Ярим миқдорий таҳлил натижалари жадвалда келтирилган. битта.
1-жадвал
Танланган намуналарнинг ярим миқдорий рентген-флуоресанс таҳлили натижалари.

№ и Наимено-вания проб

Элементный состав сапонитовых руд, %



Си

Фе

Мн

Ср



Ти

В

К

Орг. смесь.

№1 – верхний слой

76,0

12,1

8,8

0,14

0,11

0,05

0,7

0,02

1,40

0,68

№2 – нижный слой

75,3

13,2

8,9

0,13

0,11

0,05

0,7

0,02

1,46

0,56

Намуналарнинг кимёвий таҳлили СПМ 20 ва С-115 спектрометрларида о'тказилди, натижалари 2-жадвалда келтирилган. Жадвалдан ко'риниб турибдики, сапонит таркибида халқ хо'жалигининг турли тармоқлари учун зарур бо'лган бир қатор элементлар мавжуд.
2-жадвал.
Учтутскойе конидан сапонитнинг кимёвий таркиби

Содержание компонентов, вес. %

СиО2

ТиО2

Ал2О3

Фе2О3

ФеО

МнО

МгО

CаО

12,1

0,7

2,8

8,8

2,1

0,14

19,74

42,71

На2О

CиО

К2О

Ср

В

п.п.п.

Ҳ2О

-

0,78

0,05

2,4

0,11

0,02

1,8

1,44

-

Сапонитнинг таркиби ва минералогик таркиби ҳақидаги ма'лумотларни аниқлаштириш учун Прогресс-гамма анализаторида рентген фазаси, ИҚ спектроскопик, дифферентсиал термал ва гамма-спектрометрик таҳлил о'тказилди.
Рентген таҳлили 1 °/мин сканерлаш тезлигида филтрланган CоКа нурланишига эга иккита Соллер тирқиши билан ДРОН-УМ1 рентген дифрактометрида о'тказилди. Фаза таркибини аниқлаш АСТМ картотекасига мувофиқ амалга оширилди ва ишлар [9-11].Натижалар сапонит таркибида қуйидаги минераллар мавжудлигини ко'рсатди: Сапонит + монтмориллонит - 75,66%, квартс - 4,93, иллит - 7,11%, доломит - 5,2%, калсит-1,9%, натрий хлорид -1,5, гематит - 1,7%, рутил -1,0%, анатаза -1,0% (2-расм).



Расм.2.-Асл сапонитнинг рентгенограммаси
ИҚ - спектроскопик таҳлил Иртраcер 100 спектрометрида (Шимадзу, Япония), 400-4000 см-1 частота диапазонида о'тказилди. Намуналар КБр билан планшетларни босиш ва тайёрлаш орқали тайёрланган. Сапонитнинг ИҚ спектрларида (3.-расм) 798,53, 930,54, 1000,85 см-1 максималлари билан Си-О чо'зилган тебранишлар ҳудудида аниқ ютилиш чизиқлари пайдо бо'лади. Кремний-кислородли тетраедраларнинг симметрияси сапонит кристалл панжарасини ташкил этувчи катионларнинг о'лчамига бог'лиқ, магний миқдори ортиши билан Си-О тебранишларининг частотасининг ошиши қайд этилади. Сапонит таркибидаги темир-магний о'рнини босишга энг сезгир бо'либ, 930-1000 см-1 минтақасида чизиқнинг частотали жавобидир. Шунингдек, сапонитнинг ИҚ спектрларида ОҲ гуруҳлари тебранишлари ҳисобига 3630–3903 см-1 минтақасида ко'плаб ютилиш зоналари мавжуд. Сапонит спектрларида 779,49 см-1 тебраниш частоталари калтситга тегишли. 474-520 см-1 диапазонининг интенсивлигининг о'згариши СиО4 тетраедрнинг симметрик эгилиш тебранишларига хосдир. 1650-2000 ва 3600-3800 см-1 кучсиз ва о'ртача интенсив частоталар кристалланиш сувининг тебранишларига, шунингдек минерал доналар юзасида физик адсорбсияланган сувга тегишлидир [7-9].



Гуруч. 3 - асл сапонитнинг ИҚ спектри
Дифференциал-термик (4-расм) таҳлили МОМ (Венгрия) томонидан ишлаб чиқарилган Қ-1500 дериватографиясида 20-1000 ° С ҳарорат оралиг'ида о'тказилди. Печни иситиш тезлиги 10 °С/мин. Синтетик сапфир мос ёзувлар сифатида ишлатилган. О'рганилаётган сапонит намунасини 10000С га қиздиришда масса ё'қотилиши 10,22% ни ташкил қилади. Эндоеффектлар 160-3300C оралиг'ида минералларнинг конституциявий сувини олиб ташлашнинг бошланишига то'г'ри келади. Ҳароратнинг янада ко'тарилиши, шунингдек, минерал аралашмаларнинг сувсизланиши билан бирга келади. 330-7750 да кенг, саёз эндотермик та'сир Кварцнинг полиморф о'згариши та'сирининг суперпозитсияси, калтсий минералларининг декарбонизатсиясининг бошланиши билан бог'лиқ. 775-9350С ҳароратда карбонатли минералларнинг парчаланиш минтақасида вазн ё'қотиш тезлиги сезиларли даражада ошади, намуналарнинг 9,11% вазн ё'қотиши асосан калтситнинг интенсив парчаланишига то'г'ри келади.


Download 0,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish