Mm ivaat nosirov doc



Download 3,1 Mb.
bet14/118
Sana09.01.2023
Hajmi3,1 Mb.
#898475
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   118
Bog'liq
ахборт технол

2. MS DOS операцион системаси
Хозирча MS DOS операцион система билан таниши утамиз. MS DOS ОСси куйидаги кисмлардан ташкил топаган:

  • BIOS (Basic Input-Output System), (Базовая система ввода-вывода), (Кири-тиш-чикаришнинг асосий системаси). Бу компьютернинг доимий хотира-сида жойлашган. Унинг вазифаси ахборотларни киритиш ва чикариш би-лан боглик булган энг содда ва универсал хизматларни бажаришдан ибо-рат.

  • Операцион системанинг юкловчиси. Бу система жуда киска дастур булиб, у MS DOSли дискетанинг биринчи секторида жойлашади ва унинг вазифаси MS DOSнинг колган икки модулини укишдан иборат.

  • io.sys ва msdos.sys системали файллар. Уларни операцион система юклов-чиси хотирага кучиради ва компьютер хотирасида доимо саклайди. io.sys (INPUT-OUTPUT) BIOSнинг хотирадаги давоми хисобланади. msdos.sys DOSнинг юкори даражадаги вазифаларини бажаради.

  • MS DOSнинг буйрук процессори фойдаланувчи киритган командаларни кайта ишлайди. Буйрук процессори ОС юкланаётган дискетанинг command.com файлида жойлашади.

  • MS DOSнинг ташки командалари - ОС билан биргаликда юкланадиган алохида файллардаги дастурлардир. Бу дастурлар хизматчи вазифасини бажаради, масалан, дискеталарни форматлаш, дискеталарни текшириш ва хоказо.

www.qmii.uz/e-lib
25
< Курилмалар драйверлари MS DOSнинг киритиш-чикариш системасини тулдиради, янги курилмаларнинг ишини таъминлайди , мавжуд булган ку-рилмаларнинг ностандарт ишлатилишини таъминлайди. Драйвер номи config.sys файлида курсатилади.
3. Файллар ва каталоглар.
Дискеталарда маълумотлар файллар куринишида сакланади. Файл -бу дис-кетанинг маълум ном билан аталувчи сохасидир. Файлда дастур ва хужжат матнлари, бажарилиши мумкин булган дастурлар ва хоказолар сакланади. Файллар 2 хил булади: матнли ва иккили тизимдаги. Матнли файллар фойдала-нувчи укиши учун мулжалланган.
Хар бир файл икки кисмдан иборат булган номга эга. Файл номининг би-ринчи кисми асосий кисми хисобланади ва 1 тадан 8 тагача белгидан иборат булади. Файл номининг иккинчи кисми кенгайтгич дейилади ва 1 тадан 3 тагача белгидан иборат булади. Файл номининг асосий кисми кенгайтгичдан нукта билан ажратилади.
Масалан:

Download 3,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish