Молиявий ҳолатни аниқлаш ва молиявий таҳлил қилиш



Download 157,32 Kb.
bet3/4
Sana11.03.2023
Hajmi157,32 Kb.
#917999
1   2   3   4
Bog'liq
26-мавзу

ҚАРЗ КАПИТАЛИ (баланс 770 сатр) Км.к. = -------------------------------------------------------- ХУСУСИЙ КАПИТАЛ (баланс 480 сатр) Ушбу коэффициент 1,0дан паст бўлиши керак. Агар коэффициент 1дан юқори бўлса, корхона қарз капиталининг хусусий капиталдан кўпроқ эканлигидан далолат беради.


II. ЛИКВИДЛИЛИК КОЭФФИЦИЕНТЛАРИ – ёрдамида ҳўжалик субъекти активларининг нақд пулга айланиш даражаси баҳоланади. Баланс активларининг ликвидлилигини бахолаш тўлов қобилиятининг асоси ҳисобланади. Корхонанинг тўлов қобилиятини бахолаш учун 3 та нисбий кўрсаткичдан фойдаланамиз.

1. Жорий ликвидлилик коэффициенти бу жорий активларнинг киска муддатли мажбуриятларга нисбати ЖОРИЙ АКТИВЛАР (баланс 390 сатр) Кж.л. = ------------------------------------------------------------------- ЖОРИЙ МАЖБУРИЯТЛАР (баланс 601сатр)

1. Жорий ликвидлилик коэффициенти бу жорий активларнинг киска муддатли мажбуриятларга нисбати ЖОРИЙ АКТИВЛАР (баланс 390 сатр) Кж.л. = ------------------------------------------------------------------- ЖОРИЙ МАЖБУРИЯТЛАР (баланс 601сатр)

2. Тез ликвидлик коэффициенти ЖОРИЙ АКТИВЛАР – Т М З (баланс 390 с. – 140 с.) К т.л. = ---------------------------------------------------------------------- ЖОРИЙ МАЖБУРИЯТЛАР (баланс 601с.) 3. Мутлоқ ликвидлик коэффициенти ПУЛ МАБЛАҒЛАРИ+ҚИСҚА МУД.МОЛ.ИНВЕСТИЦИЯЛАР(баланс 320с. + 370с.) К м.л. = ----------------------------------------------------------------------------------------- ЖОРИЙ МАЖБУРИЯТЛАР (баланс 601с.)

2. Тез ликвидлик коэффициенти ЖОРИЙ АКТИВЛАР – Т М З (баланс 390 с. – 140 с.) К т.л. = ---------------------------------------------------------------------- ЖОРИЙ МАЖБУРИЯТЛАР (баланс 601с.) 3. Мутлоқ ликвидлик коэффициенти ПУЛ МАБЛАҒЛАРИ+ҚИСҚА МУД.МОЛ.ИНВЕСТИЦИЯЛАР(баланс 320с. + 370с.) К м.л. = ----------------------------------------------------------------------------------------- ЖОРИЙ МАЖБУРИЯТЛАР (баланс 601с.)

1.Маблағлар неча марта айланганлигини ҳисоблаш учун айланиш коэффициенти Р (2 шакл 010 сатр) К айл. = ------------------------------------ СО (1 шакл бух. баланси) бу ерда: К айл. – айланиш коэффициенти Р – сотишдан тушган соф тушум; СО – маблағларнинг ўртача колдиғи. 2.Маблағлар неча кунда айланганлигини ҳисоблаш учун айланиш даври Д ОД (кун хисобида) = ------------- К айл. бу ерда: Д – ҳисобот даври яъни бир ойда 30, 31 кун; чоракда 90, 91 кун; йилда 365 кунга тенг


Download 157,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish