Муаммоли маруза матни молия фанидан


Мулкий ва шахсий суғурта фондлари



Download 2,17 Mb.
bet11/117
Sana19.03.2022
Hajmi2,17 Mb.
#501433
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   117
Bog'liq
Moliya ma\'ruzalar matni 09216

Мулкий ва шахсий суғурта фондлари бахтсиз ходисалар ва табиий офатлар натижасида кўрилиши мумкин бўлган зарарларнинг қопланишини таъминлайди, шунингдек уларнинг олдини олишга кўмаклашади.
Фонд бозори молия кредит тизими бўғинларида мухим ўрин эгаллайди. Фонд бозорини мустақил тарзда алохида қисмларга бўлиш мумкин, чунки фонд бозори махсус молиявий активлар-қимматли қоғозлар савдоси натижасида юзага келадиган молиявий муносабатларнинг мухим кўринишидан иборат.
Фонд бозорининг вазифаси тармоқларга юқори даражада даромадли капитал оқиб кириши жараёнини таъминлаш хисобланади. Фонд бозори хам кредит бўғини каби вақтинча бўш пул маблағларини жалб қилиш ва улардан самарали фойдаланишга хизмат қилади.
Хўжалик юритувчи субъектлар молияси мамлакат ягона молия тизимининг асоси хисобланади. У ижтимоий-махсулот ва илмий даромадни яратиш ва тақсимлаш жараёнига хизмат кўрсатади хамда марказлашган пул фондларни шакиллантиришни бош омили хисобланади. Корхоналар молиясининг холатига марказлашган пул фондларининг молиявий ресурслар билан таъминланганлиги бевосита таъсир кўрсатади. Бунда шуни алохсда такидлаш лозимки, корхоналар молиясидан махсулот ишаб чиқариш ва реализация қилиш жараёнида фаол фойдаланиш бу жараёнда бюджет, банк кредити хамда суғуртанинг иштирокини рад этмайди.
Бозор иқтисодиёти шароитида хўжалик-оператив ва молиявий мустақиллик асосида корхоналар ўз фаолиятларини албатта фойда олиш мақсадида тижорат асосида амалга оширадила. Улар мустақил равишда махсулот реализацияси тушумини тақсимлайдилар, ишлаб чиқариш ва ижтимоий мақсадлардаги фондларни шакиллантирадилар ва сарфлайдилар, кредит ресурслари ва фонд бозори ресурсларидан фойдаланиб махсулот ишлаб чиқаришни кенгайтириш учун зарур маблағларни топадилар. Тадбиркорлик фаолиятининг ривожланиши корхоналар мустақиллигининг кенгайишини, арзимас давла аралашувини бартараф қилишнинг ва шу билан бирга ишнинг хақиқий натижаси учун жавобгарлик хиссининг оширилишини таъминлайди.
Бюджет муносабатлари деб республика, регионал ва махаллий давлат органларининг ҳўжалик субъектлари, шунингдек ахолии билан марказлашган пул фондларини шакиллантириш ва ишлатиш билан боғлиқ бўлган молиявий муносабатларга айтилади.
Ўзбекистон Республикаси “бюджет тизими тшғрисида” ги қонун лойихасида (август 1999 йил.) давлат бюджетига шундай таъриф берилади:

Download 2,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish