мукаммал бозор ва монополия. Бозор тузилмаси. Мукаммал рақобат: тавсифи ва асосий белгилари



Download 1,01 Mb.
bet14/16
Sana05.04.2022
Hajmi1,01 Mb.
#530607
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16
Bog'liq
2 5246931090463002365

Монополиянинг афзалликларига қуйидагилар киради:
- монополия мавжуд бўлганда, ишлаб чиқариш харажатлари камаяди ва ресурслардан анча тежамли фойдаланилади;
-иқтисодий инқирозда монополиялар ишлаб чиқаришнинг пасайишини жиловлаб туришга ва ишсизлик даражасини сақлаб туришга ёрдам беради. Чунки, монополистик уюшмалар даврида оддий компанияларга қараганда кўпроқ вақт инқрозга дош берадилар ва уларга нисбатан вохлироқ инқироздан чиқишни бошлайдилар;
- монополиялар етарли даражада пула маблағларга эга бўлганлиги сабабли, улар илмий тадқиқот ишларини молиялаштрадилар, бу эса монополияларга инновацион техника ва технологияларни яратиш ва ишлаб чиқаришга табдбиқ этишга имкон беради.
-сифатли товарларни ишлаб чиқариш. Баъзида монополиялар сифатли товарларни ишлаб чиқарадилар, шу туфайли улар бозорда устун мавқега эга бўладилар;
- монополия ишлаб чиқаришининг катта кўлами ишлаб чиқариш ҳаражатларини пасайтиришга ва ресурсларни иқтисод қилишга имкон беради бу эса пировар натижада ишлаб чиқариш са марадорлигини оширади.
Афсуски, монополиянинг салбий томонлари ҳам мавжуд:
- бозорда ўзларини мутлоқ мавқега эга бўлган монополиялар маҳсулот ишлаб чиқаришни чеклайдилар ва юқори нархни белгилайдилар. Дарҳақиқат, монопол компаниянинг ўзи маълум бир маҳсулот нархини ўзи белгилаганлиги сабабли, у нархни сезиларли даражада ошириши, нафақат материалларга харажатларини тўлаши, балки унинг соф фойдасини ҳам бир неча бор ошириши мумкин, айни пайтда харидорлар оширилган нархда товарларни сотиб олишга мажбур бўлишади, чунки улар бошқа имкониятга эга эмаслар. Натижада нархни ошириб юбориш оқибатида аҳоли турмуш даражасининг пасаяди.
- рақобат йўқлиги сабабли илмий-техник тараққиётни тўсилиши. Албатта, илмий техник тараққиётни секинлашиши мумкинлигини сабаби монополистлар рақобатчилар томонидан босимни сезмасликлари туфайли, улар зўриқмасдан жуда катта фойда олишлари мумкиннлигидадир.Бунга эса уларни бозордаги хукумронлиги имкон беради, бу ҳолат эса ўз навбатида монополистларга ўз бизнесларини такомиллаштириш, ривожлантириш, ишлаб чиқариш ўсиши захираларини излаш, ишлаб чиқариш турларини кенгайтириш учун рағбатлантирмайди.
- иқтисодий механизмни маъмурий диктатура шакли билан алмаштириш.
товарлар сифатининг пасайиши. Албатта, монополист ўз маблағларини товарлар сифатидан тежашга қодир.
- монопол компания маҳсулотга бўлган талабни ошириш ёки оширилган нархларни истеъмолчилар олдида оқлаш учун кичик хажмда маҳсулот ишлаб чиқаришади. Шу тарзда, монополистлар маҳсулотни ноёброқ қилади.
- рақобат йўқлиги сабабли, барибир ишлаб чиқарилаётган маҳсулотга талаб катта бўлади, шу сабабли монополист ўзига мос келадиган ривожланиш босқичида тўхтаб қолиши мумкин яни ривожланиш секинлашиши ёки тўхтаб қолиши мумкин.
- янги компанияларнинг бозорга кириши қийинлиги. Монополист бозорда мавжуд бўлган тўсиқлар туфайли, бу соҳада янги келганлар жуда қийин вақтга дуч келишмоқда.
- шахсий манфаатлар учун ишлаш истаги. Албатта, монополист ҳар қандай усул билан ўз фойдасини максимал даражада оширишга интилади. Баъзан монополистлар ўзларининг маҳсулотларининг паст сифатидан норози бўлган истеъмолчиларга ҳам аҳамият бермайдилар

Download 1,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish