Мустакил иш мавзуси: автомобиль йўлларини ободонлаштириш ва жихозлаш мустакил иш режаси


-расм. Ёритгич таянчини тупроқда маҳкамлаш схемаси



Download 287,91 Kb.
bet4/9
Sana24.02.2022
Hajmi287,91 Kb.
#199925
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
avtomabil yollariin obodonlashtirish va jihozlash

24-расм. Ёритгич таянчини тупроқда маҳкамлаш схемаси.
а) – тупроқ шароити яхши бўлганда; б) – ғовак тупроқда; 1 - устун; 2 - каллак; 3 - қозиқоёқ; 4 – ёғоч қути.

Агар ажратиш полосасининг кенглиги 3-4 м бўлса ёритгич таянчлари парапет тўсиқ блокларига киритилиши ёки (блоклар асосга штир билан ишончли маҳкамланиб 4.41, а расм) уларнинг ўртасига жойланиши керак. Ажратиш полосасининг кенглиги 5-6 м бўлса таянчни унинг ўқи бўйлаб, таянчдан тўсиқнинг йўналтирувчи планкасигача 1,25 м оралиқда ўрнатиш мумкин (4.41, б расм).


Автомобил йўллари ёқасида таянчлар йўл пойи қошида, ундан кўпи билан 0,5 м оралиқда, тўсиқ қўйилиши ҳисобга олиб ўрнатилади. Тўсиқ йўналтирувчи планкаси билан таянч ораси камида 1,25 м, планкадан қатнов йўли четигача эса камида 1 м бўлиши керак (.4.41, в расм). Йўл ёқаси тор бўлса таянчлар олдига парапет тўсиқ ўрнатилади (4.41, г расм).
Аҳоли пунктларидан ташқарида, кўтарманинг баландлиги 2-3 метргача бўлса, ёритгич таянчлари тўсиқ ўрнатилиши мумкин, лекин бундай ўрнатиладиган таянчлар юқа деворли пўлат қувурдан ясалган, паст қисми (йўл ёқаси юзасидан 0,4-0,5 м чуқурда), автомобил урилганда ажралиши учун, фланц билан бириктирилиши керак.



Камида

Камида

Камида

Камида



25-расм. Ажратиш полосаси (а, б) ва йўл ёқасида (в, г) ёритгич таянчлари билан тўсиқ ўратиш схемаси.
Кўприкларда (йўл ўтказгичларда) таянчлар панжара створида ёки унинг орқасида темир стаканларга ўрнатилиб фланц бирикма билан иншоотнинг кўтарувчи конструкциясига маҳкамланади. Ҳаракат пастда бўладиган кўприкларда (ёритгичлар ўқ бўйлаб жойлаштирилганда) ёритгичлар конструкция элементларига кронштейн ёки трос билан маҳкамланади.
Йўл хизмати йўлнинг ёритиладиган қисмида йўл тўшамасининг нур қайтариш хусусияти юқори даражада сақланиб қолишига алоҳида эътибор бериши, қатнов қисмини вақтида тозалаб туриши керак, имкони бўлганда ёрқин ғадир-будур тўшама ишлатилиши тавсия этилади.

Download 287,91 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish